Pre erupcije, Pompeja je bila čuveno odmaralište za bogate Rimljane

Pre 81-nu godinu došlo je do erupcije vulkana Vezuv u blizini Napulja. U katastrofalnoj erupciji razoreni su stari rimski gradovi Pompeja i Herkulanum.

Grad Pompeja je ispod pepela očuvan i predstavlja jedinstveno arheološko nalazište i autentično svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana od početka prvog veka pre nove ere do početka prvog veka nove ere.

Grad je osnovalo pleme Oska u 7. veku p.n.e. na ušću reke Sarno koje je u to doba bilo pristanište moreplovaca Grka i Feničana. U početku je grad bio pod grčkim uticajem, a 525. – 474. p.n.e pod uticajem Etruraca. Cela teritorija je bila u 5. veku p.n.e pod Samitima, da bi od 310. p.n.e. grad bio pod uticajem Rima.

Stanovnici Pompeje su bili u uverenju da je Vezuv ugašen vulkan i nisu pridavali značaja signalima koji su ih upozoravali na njegovu aktivnost. Bili su navikli na sitne potrese i izlazak gasova iz Vezuva. Početkom jula 79. godine usahli su svi bunari u gradu, ali upozorenje još uvek nije bilo dovoljno snažno. Ceo stari Rim je bio zapanjen kada je 24. avgusta došlo do katastrofalne vulkanske erupcije koja je zatrpala grad i zaklonila Sunce u podne. Dogodilo se da je to bio dan posvećen rimskom bogu vatre Vulkanu.

Galerija slika

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Jedan od očevidaca ove erupcije bio je Plinije Mlađi, koji je ovaj događaj opisao u pismu Tacitu. Po njegovim rečima, do erupcije je došlo oko podneva. Iz Vezuva je suknuo visoki plamen, a posle crni i veliki oblak koji je imao oblik šišarke i pokrio je Sunce i dan promenio u noć. Na Pompeju je padalo veliko kamenje koje je rušilo zgrade. Stanovnike je ugušio otrovni gas koji je dolazio sa erupcijom (na osnovu današnjih istraživanja smatra se da se radi o 10.000 osoba). Erupcija je trajala 3 dana i grad je pokrio pepeo u visini od 6 metara. Osim Pompeje, uništeni su i gradovi Herkulaneum i Stabia.

„Oblak“ o kojem je Plinije Mlađi pisao danas je poznat kao piroklastični oblak koji se sastoji iz pregrejanih gasova, pepela i kamenja koje vulkan izbacuje. Plinije ujedno opisuje i da je erupcija bila praćena zemljotresom i velikim talasanjem mora, što je danas poznato kao „cunami“.

Njegov stric, Plinije Stariji, hteo je da prati događaje iz broda ali je svoju znatiželju platio životom i nađen je mrtav na plaži u Stabiji. Verovatno se tamo ugušio.

Pompeja se uključila u pobunu gradova Kampanije protiv Rima, ali je Lucije Kornelije Sula 89. p. n. e. ugušio ustanak. Pompeja je postala kolonija i izgubila je prava koja je imala. Ostala je i dalje trgovački grad i važnan saobraćajni čvor.

Zanimljivosti o Pompeji

- Ljudi Pompeje nisu znali da je Vezuv vulkan, jer 1800 godina nije imao erupciju.
- Originalno, Pompeja se nije nalazila na današnjoj lokaciji, ali su se ljudi preselili kraj Vezuva, jer je to mesto bilo pogodno za gajenje maslina i grožđa.
- Pompeja je izgorela nešto posle podneva 24. avgusta.
- Ovaj drevni grad otkriven je tek 1748. godine, kada su radnici naišli na ostatke, dok su gradili palatu za kralja Čarsla III.
- Svake godine, ruševine Pompeje posećuje preko 2,6 miliona ljudi.
- Kada je Veziv eruptirao, ispuštao je 1,5 miliona lave u sekundi.
- Skoro 2.000 godina pepeo je čuvao objekte Pompeje na sigurnom, ali kada je grad otkriven, neki objekti su uništeni.
- Poslednja erupcija Vezuva bila je 1944. godine.
- Veruje se da je i Neron ovde imao vilu, jer je njegova supruga rođena upravo u Pompeji.