Pesme koje su napisane sa bolom i po istinitim događajima

Velike ljubavi prekinute bolestima, smrću ili rastancima potaknule su autore tekstova da svu svoju emociju pretoče u stihove koji život znače. U svakoj od njih neko od nas pronašao je sebe, delić izgubljenog vremena ili izgubljene osobe. Međutim, neke od njih su nastale kao direktna posveta određenim osobama, inspirisane istinitim događajima. Za neke smo sigurni da ste i ranije čuli priče koje se kriju iza njih, ali neke su i nas iznenadile.

Zdravko Čolić: Mađarica

Pesma je imala prvobitan naziv "Opatica", taj tekst je napisao Đole Balašević i dao ga Bregoviću da uradi muziku. Ali Bregović je smatrao da će naslov pesme "Mađarica" biti prikladniji i da će imati bolju prođu kod ljudi koji budu slušali nove pesme Zdravka Čolića.

Đorđe Balašević je poznat kao neko ko dobije koprivnjaču kada mu neko promeni tekst. Toliko se naljutio na Bregovića da mu je poručio da više nikad ne traži neki tekst od njega i da ga zaboravi za sva vemena. Bregović mu se preko novina nekoliko puta javno izvinjavao zbog toga, uz obrazloženje da to nije uradio da bi dirnuo Balaševićevu sujetu.

Otišao je još dalje i poručio da toliko obožava Balaševića da bi jedan njegov stih iz pesme uzeo i preradio ga na svoj način.

Novinar: A koji je to Balaševićev stih?
Brega: "Kad ja nisam s' onom koju volem", ali ne znam da li bi on to smatrao kao uvredu. Hteo bih da napišem pesmu koja će biti oda njegovoj "Priči o Vasi Ladačkom".

Riblja čorba: Ostani đubre do kraja

Jedna od najpoznatijih jugoslovenskih manekenki, Biljana Nevajda Šević bila je u vezi neko vreme sa frontmenom grupe „Riblja čorba“. Kada ga je jednog dana pozvala da se oproste, jer je odlučila nastaviti svoj život u Sarajevu povredila je pevača, koji je za šankom u kafiću gde su se pozdravili napisao pesmu koja je i danas jedna od najpoznatijih ove grupe. I za drugu veliku pesmu „Dva dinara druže“ inspiraciju je pronašao u njoj, koja ga je kako stihovi kažu „opet napravila volom“.

Toma Zdravković: E, moj brate

Dve legende, Toma Zdravković i Zoran Radmilović, su bili veliki drugari koji bi, kada se sretnu, često voleli da zaglave u kafani. I jednom prilikom su se sreli i dogovorili da odu u kafanu na po jednu sa nogu. Ali samo na po jednu. Međutim...

Popili su jednu, pa još jednu, pa još jednu, pa su onda doveli cigane da im sviraju. I tako ostali do jutra. Kad se Toma Zdravković otreznio, posle pijanstva, napisao je tekst čije su reči glasile:

"E, moj brate,
Cigani me prate,
a zora je svanula..."

Branimir Džoni Štulić: Usne vrele višnje

Poznat po pisanju pesama za svoje devojke, Džoni je slavnu „Usne vrele višnje“ posvetio tadašnjoj devojci „Iz Hrvaca“ za koju se ispostavilo da je reč o Snježani Banović, pozorišnoj redateljki i bivšoj direktorici drame HNK. Bili su zajedno nekoliko godina, a kada je odlučio da je pozove u Holandiju sa njim, odbila ga je rekavši da ima drugog momka. Otud i sva inspiracija za tekst i emociju proživljenu usled odbijanja.

Milan Babić: Baš mi se ne da 

Rada Todorović (kasnije Babić) je žena koja je napisala neke od najlepših narodnih novokomponovanih pesama. Ona i Dragan Aleksandrić su bili tandem snova, za koga oni reše da urade pesme, taj je bio siguran da će imati hitove. I stvarno, retko kada su omanuli. Onda su se nešto posvađali i prestali da sarađuju.

Rada je gostovala u nekoj emisiji i pričala o svemu i svačemu, a slušaoci su se javljali i postavljali joj pitanja. Jedno pitanje glasilo je: "Postoji li pevač sa kojim niste sarađivali, a hteli bi to?". Rada je odmah odgovorila: "Postoji. Toje Milan Babić, koga izuzetno poštujem i kao pevača i kao čoveka".

Na kraju emisije, voditelj Aca Kostić je pitao Radu da li je ona ozbiljno mislila kad je pomenula Milana i ponudio se da je upozna sa pomenutim pevačem, jer je bio dobar prijatelj sa njim. I tako su se upoznali i rešili da krenu sa saradnjom. Rada je imala samo jedan uslov: "Hoću da muziku za moje tekstove radi Blagoje Košanin, nikad nisam sarađivala sa njim, a mislim da on piše lepe melodije".

Kontaktiraju i Blagoja (čoveka koji je proslavio Nadu Obrić) i on pristaje. Čuju se s' vremena na vreme, međutim nikako da krenu nešto konkretnije da urade. Jedan telefonski razgovor je izgledao ovako:

Rada: Blagoje, da li si uradio nešto?

Blagoje: Nisam, Rado, nisam... Ja hoću da uradim, ali mi se ne da. Ne ide, ne ide, baš mi se ne da...

Rada: Evo ga, imamo pesmu za Milana. U pesmi će se pominjati to "ne ide, ne ide, baš mi se ne da". Sad ću da napišem tekst, dao si mi dobar šlagvort.

Rada je odmah napisala tekst "Baš mi se ne da", a Blagoje je onda uradio muziku. To je prva pesma koja je Milanu Babiću donela veću popularnost i posle koje se mogao svrstati u pevače koji imaju stvar koja će biti na svim top listama. Milan Babić i Rada Todorović stupaju u brak, a za kuma uzimaju... Pa, koga bi drugog nego Acu Kostića, čoveka koji ih je upoznao.

Darko Rundek: Ena

Različite verzije istinitog događaja o ovoj pesmi se pojavljuju, a jedna od njih uključuje i slavnu preminulu glumicu Enu Begović, za koju se veruje da je bila u vezi sa Rundekom, a koja mu je nastojala pomoći da se izvuče iz pakla droge. Druga verzija govori o tome kako je reč o anonimnoj istoimenoj devojci, koja je otišla za Kanadu nakon što nije uspela da mu pomogne.