Ovako su se Beograđani borili protiv letnje žege '74!

Tako su bar pisali tadašnji mediji, tačnije "Praktična žena". Jedna od tema bila je kako da Beograđani provode vreme na visokim temperaturama, prenosi sajt "Yugopapir".

 

- Kada je živa dostigla visoku tačku u termometru, a ulice Beograda opustele, potražili smo žitelje glavnog grada. Želeli smo da vidimo kako žive, šta osećaju i misle na letnjim žegama - piše u tekstu pod naslovom "Letnje žege u Beogradu: Kako se klub ljubitelja Save i Dunava bori protiv ubistvenih 30 stepeni".

- Spustili smo se na Adu Ciganliju. Tamo je bilo toplo kao u kotlu. Verovatno da su se prijatno osećali samo kupači u vodi - navodi se u tekstu.

Građani su se tada žalili da bi Sava trebalo da bude bistrija.

Drugi su pak spas potražili na Dunavu, iza hotela "Jugoslavija", u klubu "Udruženja ljubitelja Save i Dunava "4. jul". Uz pontonsku zgradu kluba te davne 1974. stajali su čamci raznih boja.

Samo godinu dana ranije, članovi udruženja skupili su pare, tadašnjih "sedam miliona efektivnih para" i podigli objekat na reci koji se držao na burićima. Jedan član poklonio je klubu televizor, drugi radio-aparat s gramofonom i stereo ozvučenjem, a neki šahovske table kako bi svi zajedno mogli da uživaju.

U klubu se sve dobijalo po minimalnim cenama, osim alkohola, on se nije točio. A svaki član koji se opije automatski je bio isključivan iz kluba.

Svako ko je platio godišnju članarinu od tadašnjih 240 dinara mogao je tokom leta u Klubu da potraži spas od vrućine.

- Združili smo se da raskrčimo ovu divljinu i stvorimo uživanje ne samo za nas, nego i za našu decu i naše supruge. Ovde su one kao u svojo kući. Bez obzira gde se mi nalazimo, tu su sigurne i prave domaćice kluba - rekao je tad Velja Nikolić, elektrovarilac i domaćin kluba.

Za istim stolom sedeli su potpukovnici, mehaničari, inženjeri, ljudi raznih profesija i znanja, svi "razgaćeni", u kratkim pantalonama i majicama.

Mnogi su svojim čamcima išli na pecanje, pa su potom od ulova pravili večeru.

- Žene su naše počasne gošće kad priređujemo za večeru alasku čorbu. Svi smo obavezni da donesemo ulov, a Moldaj Arpad ima pravi alaski kotlić i prvoklasan je majstor za čorbu - rekao je Novica Vasiljević, stručnjak za ishranu koji je, kako navodi Yugopapir kuvao vrhunski pasulj sa rebrima...

Dakle, davne 1974. Beograđani su beg od vrućine, baš kao i danas tražili na Savi i Dunavu gde su se družili, pecali, kuvali i uživali u kupanju.

Reka je i onda, kao i sada, oproban recept za osveženje i beg od letnjih vrućina.

- Samo posle tri časa provedena na Dunavu, osećamo se čili i laki kao da nas tog prepodneva nije do mrtvila iscrpela i umorila ubistvena gradska jara - zaključak je teksta.