Ovaj morski puž menja svoje telo kad god poželi, odvaja glavu od tela i tako živi!

Pre nekoliko godina Saiaka Mitoh, istraživački biolog sa ženskog univerziteta Nara u Japanu, primetila je da se morski puž iz ogromne kolekcije njene laboratorije samo obezglavio: glava mekušca vrste Elisia marginata tiho se kretala u rezervoaru, pregledavajući alge kao da se ništa nije dogodilo.

Bilo je jasno da je puž rastvorio tkivo oko vrata da bi napustio telo: vrsta samoamputacije ili autotomije , koja je već primećena kod drugih životinja. Ali ako gušteri i gekoni ispuste komade repa da bi pobegli predatorima , ostavljanje celog tela za sobom je mnogo ređe. Pogotovo ako na vidiku nema vidljivih pretnji.

Naučnica je pažljivo proučila fenomen i napravila je članak koji je upravo objavljen u časopisu Kurent Biologi : Elisia marginata i druga srodna vrsta morskog puža, Elisia atroviridis , namerno se samokapitaraju kako bi olakšali rast novog tela. - ovo je sumnja - jer je starac bio zaražen parazitima.

Nova haljina

Mitoh i kolege su tokom godina posmatrali razne grupe, otkrivajući da iskakanje glave nije norma, ali se često dešava, čak dva puta kod iste životinje. Nova tela se u potpunosti obnavljaju pod glavama za tri nedelje; rana na vratu zaraste za jedan dan, a novo srce je spremno nakon sedam. Staro telo ostaje mesecima, ali reaguje drhtavicom na svaki kontakt sa starom glavom, kao što se vidi na uvodnom video snimku. Posle nekog vremena provedenog ovako, nečuvano, rastvara se.

Sve menjam: prvo to radim

Kod mnogih životinja autotomija je ekstremna strategija za bekstvo od grabežljivaca, ali za morske puževe može biti brzo rešenje za rešavanje parazitoze. Svim bezglavim Elisia atroviridis telo je ostalo prepuno unutrašnjih parazita: na taj način su obnovili drugo, čisto telo. Ni u jednom primerku Elisia marginata nije bilo tragova parazita.

Skriveni resursi

Ove regenerativne sposobnosti su krajnje iznenađujući čak i za naučnike koji su već navikli da proučavaju ponovni rast životinjskih tkiva. Tajna morskih puževa možda je povezana sa drugom velesilom. Ovi mekušci ugrađuju u svoj organizam hloroplaste algi kojima se hrane, odnosno ćelijske organele u kojima se odvija proces fotosinteze hlorofila. U tom trenutku koriste šećere proizvedene fotosintezom da bi se održali: u praksi su to puževi na solarni pogon ! Ova sposobnost bi mogla da pomogne glavama da dugo opstanu čak i van tela.

Dalje, za čistiji i precizniji rez ovi puževi imaju neku vrstu lomne ravnine duž vrata, sličnu onoj koju gušteri i gekoni pokazuju u osnovi repa: ukratko, optimizovani su da maksimalno iskoriste mogućnosti koje nudi regeneracija tkiva. Ko zna da njihovim proučavanjem ne naučimo nešto korisno za obnavljanje svog tela.