Ovaj jedinstveni spomenik u svetu, ostavlja turiste bez daha, ali i njena istorija je veoma bolna i retko ko je i zna!

Sa ovakvim imenom, Kula lobanja (Ćele kula) zaista bi trebalo da pripada knjizi o izgubljenom plemenu džungle ili filmu sa deformisanom crnom vešticom.

Nažalost, to ipak nisu stvari izmišljene. To je spomenik surovim sposobnostima ljudske vrste. Bila je 1809. godina, a mesto radnje je bilo grad Niš, na jugoistoku Srbije.

U tom trenutku istorije grad je kontrolisalo Osmansko carstvo, ali patriotski Srbi su želeli nazad svoju zemlju i postojao je snažan pokret otpora.

Jednog kobnog dana napali su, ali nisu bili ravnopravni sa osmanlijskom vojnom silom. Kada je vođa srpske pobune shvatio da će bitka biti izgubljena, pucao je u svoje skladište baruta, raznevši ga i ubivši sebe, svoje ljude i nadiruće Turke.

Bila je to časna žrtva na bojnom polju, ali ono što je usledilo pokazalo je morbidnu stranu rata u to vreme. Turski komandant Niša naredio je da se sakupe glave ubijenih Srba. Svaka glava je zatim odrana, a lobanje su ugrađene u kulu na ulazu u grad kao upozorenje svima onima koji su se usudili da razmišljaju o napadu.

Kao poslednja uvreda, skalpovi (koža sa kosom sa odrane lobanje) su punjene i poslate nazad u Carigrad da impresioniraju sultana.

Za izgradnju kule korišćene su 952 lobanje, zajedno sa malim ciglama i materijalom u betonskom stilu. Sa svake od četiri strane, stotine parova očnih duplja gledalo je širom zemlje. Bela kost bi blistala na suncu, udubljenja na nosu stvarale su male crne mrlje iz daljine.

Čeljusti su se večno raširile, ovi ljudi koji su se tako hrabro borili za svoj grad i uzvikivali svoje vapaje pretvoreni su u tihi, tanki zid za svoje okupatore.

Niš je oslobođen 1878. godine i sada je ostalo samo 58 lobanja. Neke su vremenske nepogode uništile, a mnoge su vraćene porodicama. Ali građani su odlučili da toranj zadrže u znak sećanja na bitku i da odaju počast onima koji su umrli tog dana radi oslobođenja svoje zemlje.

Oko onog što je ostalo izgrađena je kapela da bi se zaštitila ostatke od vremenskih nepriilika ili ljudske nemari. Ćele kula koja je nekada bila dizajnirana da spreči ljude iz Niša sada je postala jedna od stvari koja dovodi ljude u grad.

Naravno, dolaze u miru, a ne u ljutnji, ali čudan je efekat na koji Turci nikada ne bi uzeli u obzir pre 200 godina.