Očekuje nas nova pandemija, stručnjaci najavljuju haos u svetu

- Pandemije nisu ništa novo i s vremena na vreme desetkovale su čovečanstvo.

- Od približno 400 novih zaraznih bolesti koje su identifikovane od 1940, više od 60% potiče od životinja.

- Virusi koji su opasni za nas pojavljuju se tamo gde je česta interakcija između ljudi i životinja. Stoga nedavne epidemije sugerišu da će sledeća epidemija započeti u Aziji ili Africi.

Bilo je prohladno zimsko jutro. Sedam radnika se nije pojavilo za rad na farmi živine na jugu Rusije. Oni su se razboleli, imali su tegobe tipične za grip. Prema rečima Ane Popove, šefa Rospotrebnadzora, agencije odgovorne za, između ostalih, simptomi su bili blagi za sanitarnu inspekciju u Rusiji, ali iz nepoznatih razloga svi zaposleni su detaljno pregledani. Iz uzetog brisa izolovan je virusni genetski materijal i ispostavilo se da je to novi soj ptičje gripe H5N8. Otkriće, koje su ruske službe najavile sredinom februara, alarmantno je jer su epidemije virusa H5N8 već otkrivene na farmama živine u Japanu, Kini i Južnoj Koreji, kao i u Velikoj Britaniji. Ali tamo su bile bolesne samo ptice.

Do sada su ljudi oboleli od podtipova ptičijeg i svinjskog gripa kao što su H5N1 i H7N9. A podtip H5N8 smatran je bezopasnim za ljude. Sada se ispostavilo da je ovaj virus probio međuvrstovnu barijeru, ali do sada se širi samo sa ptica na ljude, a ne sa ljudi. Naučnici upozoravaju da H5N8 može da prevaziđe i ovu barijeru. Virusi gripe mutiraju vrlo brzo i već su mnogo puta izazvali pandemiju.

Drugi virus protiv kojeg upozoravaju naučnici je Nipa. Prema stručnjacima SZO, ona ima „pandemijski potencijal“. To znači da bi mogla pokrenuti novu pandemiju, a šta više, ova pandemija bi bila mnogo opasnija od trenutne. Nipa virus uzrokuje akutnu respiratornu insuficijenciju i encefalitis, a bolest izazvana njime je 40-75 puta smrtnija od COVID-19. (Stopa smrtnosti od COVID-19 je približno 1%).

Nipa je već prevazišao barijeru vrste - od slepih miševa koje je preskočio do ljudi i može se prenijeti kontaminiranom hranom ili direktno između ljudi. Uzgajivači svinja u Maleziji prvi put su je otkrili 1999. godine. Oko 300 ljudi se razbolelo, a stotina umrlo. Tada je virus počeo da luta po Aziji. Pojavio se u Indiji, Bangladešu, Kambodži, Indoneziji, Tajlandu i na Filipinima. Takođe je stigao do Gane i Madagaskara. Od 2001. godine, zabeleženi su napadi ovog virusa gotovo svake godine. Naučnici su zaintrigirani zašto je Nipa zarazila ljude, a ne 50 drugih virusa otkrivenih kod lokalnih slepih miševa. Šta je toliko posebno u njemu da je postao ljudski patogen?

Takvi virusi koji imaju pandemijski potencijal, naučnici su već izbrojali najmanje desetak. Prema njihovom mišljenju, samo je pitanje vremena koji će se od njih promeniti do te mere da će početi lako da se širi od čoveka do čoveka i tako zavlada celim svetom.

Ljudi se sudaraju sa prirodom

Pandemije nisu ništa novo i s vremena na vreme desetkovale su čovečanstvo. Od približno 400 novih zaraznih bolesti koje su identifikovane od 1940. godine, više od 60 procenata potiče od životinja. Bubonsku kugu širili su pacovi koji žive u gradovima ili vaške, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno na Univerzitetu d'Aik-Marseille. HIV koji uzrokuje sidu potiče od majmuna, ebola je na ljude skočila od slepih miševa, a španski grip iz 1918. godine vodi poreklo od ptica.

Međutim, u poslednje vreme stopa pojave novih zaraznih bolesti, koje se uglavnom prenose sa životinja na ljude, opasno raste. Postoji nekoliko razloga. Uništavamo staništa faune i flore za poljoprivredno zemljište i gradove, lovimo i trgujemo divljim životinjama, odmaramo se u šumama i lutamo nekada nepristupačnim pećinama, a što više to radimo, veća je verovatnoća širenja klica i veći je rizik da će jedan od njih savladati vrstnu barijeru.

„Ako na svet gledate sa tačke gledišta gladnog virusa ili bakterija, naše milijarde tela čine im odlična hranilišta, posebno na mestima u nedavnoj prošlosti koja je naseljavalo upola manje ljudi. Kao vrsta, udvostručili smo broj za oko 25 godina. Stoga smo izvrsna meta za svaki organizam, koji se mogu prilagoditi invaziji na nas “- napisao je istoričar Villiam H. McNeill, autor, između ostalih knjige „Kuge i narodi“.

Možda nam ne prete samo virusi i bakterije, već i gljivice, prioni, crvi i protisti (koji su se ranije pogrešno nazivali protozojima), ali naučnici se slažu da nam virusi stvaraju najviše problema, kojih u svetu ima 1,67 miliona, od kojih čak polovina njih može skočiti do ljudi i zaraziti nas. Naučnici su ove procene zasnovali na matematičkim modelima, ali opasnost je očigledna. Do sada su opisana samo 263 virusa koji mogu da zaraze ljude. To znači da o 99,96 posto ne znamo gotovo ništa. potencijalne pretnje pandemijom.

Virusi koji su sa životinja preskočili na ljude su najopasniji, jer su prouzrokovali najrazornije pandemije na svetu. Takođe se čini da imaju najveći pandemijski potencijal. Oni se brzo razvijaju, otporni su na antibiotike, mogu biti neuhvatljivi, imaju vrlo jednostavnu strukturu, a bolesti koje uzrokuju često se odlikuju izuzetno visokim stopama smrtnosti.

Hemoragična groznica

Stručnjaci SZO nedavno su odabrali viruse sa najvećim pandemijskim potencijalom. Na prvo mesto stavljaju Nipa, jer ne postoji vakcinacija protiv bolesti koju on izaziva. Virus je vrlo smrtonosan i već je izazvao nekoliko epidemija u Aziji.