Njihovoj sreći nije bilo kraja

Priključili smo se potrazi mnogobrojnih ljudi u nedelju popodne. Krenuo sam sa suprugom i drugom i nakon nekog vremena potrage primetili smo kolibu i svetlo u njoj. Prišli smo i kada smo otvorili vrata prvo što smo ih pitali bilo je da li su dobro. Kroz osmeh su rekli da je sve kako treba a nakon toga smo sve ostalo lagano.

Ovim rečima za Kurir počinje razgovor lovac Bojan Životijev iz Despotovca koji je u nedelju sa suprugom i drugom , po koordinatama GSS-a koji su našli automobil došao do kolibe u kojoj su bili Milica Mirjanić (20) i Stefan Rusov (27), a koji su nestali u subotu u podnožju planine Beljanice kod Despotovca.

U potragu za ovo dvoje mladih bili su uključeni pripadnici MUP- a, Gorska služba sapasavanja Srbije, meštani rođaci i prijatelji. Agonija je trajala čitav dan jer se znalo da su otišli automobilom koga takođe nije bilo nigde.

Srećom oko 17.30 sati nađeni su živi i zdravi u kolibi u visoravni Brezovice a na oko dva i po kilometara odatle i njihov automobil.

- Potraga je bila ogranizovana svako je išao na po jednu stranu kako ne bi tražili svi na istom mestu. Mi smo krenuli ka tom delu, tamo ima i ćumurana ali i ta lovačka koliba. Kako smo se približili oprimetili smo svetlo. Kada smo otvorili vrata verujem da njihovoj sreći nije bilo kraja. Počeli su da pričaju šta im se desilo. Naime, na dva do tri kilometra odatle im se zaglavio automobil. Ne putu je bilo snega a oni nisu imali lance na točkovima. Izašli su iz vozila i tražili sklonište - priča ovaj mladi lovac i dodaje:

U potragu za ovo dvoje mladih bili su uključeni pripadnici MUP- a, Gorska služba sapasavanja Srbije, meštani rođaci i prijatelji. Agonija je trajala čitav dan jer se znalo da su otišli automobilom koga takođe nije bilo nigde.

Srećom oko 17.30 sati nađeni su živi i zdravi u kolibi u visoravni Brezovice a na oko dva i po kilometara odatle i njihov automobil.

- Potraga je bila ogranizovana svako je išao na po jednu stranu kako ne bi tražili svi na istom mestu. Mi smo krenuli ka tom delu, tamo ima i ćumurana ali i ta lovačka koliba. Kako smo se približili oprimetili smo svetlo. Kada smo otvorili vrata verujem da njihovoj sreći nije bilo kraja. Počeli su da pričaju šta im se desilo. Naime, na dva do tri kilometra odatle im se zaglavio automobil. Ne putu je bilo snega a oni nisu imali lance na točkovima. Izašli su iz vozila i tražili sklonište - priča ovaj mladi lovac i dodaje:

U međuvremenu su stigli i pripadnici GSS koji su našli nedaleko odatle zaglavljen "pežo" i koji su po planu usmeravali potragu lovaca, šumara... a sa njima je bio i Stefanov brat od strica.

- Kada smo našli automobil znali smo da moraju da budu u blizini. Tako smo tokom potrage usmeravali naše ljude ali i lovce, šumare... Ja sam bio u automobilu u koloni, sa nama i Stefanov brat i kada smo ih na sreću našli oni su sa rođacima seli u automobil i krenuli put policijske stanice - rekao je za Kurir Dušan Starinac pripadnik GSS

Starinac za Kurir objašnjava da su Milica i Stefan prošli ovako jer su se oslonili na navigaciju i prilično nespremni krenuli u planinu.

- Kao prvo ne idete sami na planinu pogotovo ne ovakvu kada niste iskusni. Sve iako se odlučite za tako nešto obavezno treba reći svojima gde idete. Oni su to srećom uradili ali oslonili su se na navigaciju i u trenutku izgubili na makadamskom putu koji ih je sve dublje vodio u šumu i veći sneg. Iz tog razloga treba imati rezervnu mapu odnosno tačno isplaniranu putanju kretanja -objašnjava iskusan planinar.

I dodaje da i ukoliko vam se desi slična situacija da treba ostati u kolima jer vas je tako lakše naći a i bezbedni ste.

- Da sam se ja našao u takvoj situaciji ostao bih u kolima. Mada kada se desi da se izgubite najbolje je da se vratite istim putem, jer pred njima je bilo još oko 15 kilometara lošijeg puta i dubljeg snega. Makar i peške ali uvek je bolje vraćati se nikako ići napred kada ne znate šta vas čeka - upozorio je pripadnik GSS-a.