Njihove prognoze su se već obistinile: Vraća se opasan klimatski fenomen koji donosi kataklizmu!
Nemačko-izreaelski tim naučnika upozorava na povratak klimatskog fenomena El Ninjo, koji za sobom povlači teške posledice. Njihove prognoze su se već jednom obistinile 2015. godine, kada je El Ninjo bio izuzetno žestok. Da li nam sledeće godine ponovo prete ekstremne suše, oluje i poplave?
Youtube printscreen
- Verovatnoća da nas 2020. pogodi El Ninjo iznosi oko 80 odsto, što je podatak koji nije za potcenjivanje - izjavio je Hans Joahim Šnelhuber sa Univerziteta Justus-Libig iz Gisena (Nemačka).
U saradnji s naučnicima Instituta za istraživanje posledica klimatskih promena u Potsdamu (PIK) i Univerziteta Bar-Ilan u Ramat Ganu, kod Tel Aviva, Šnelhuber je razvio algoritam, koji, kako tvrdi, veoma pouzdano izračunava verovatnoću od ovog klimatskog fenomena.
El Ninjo već 150 godina u razmacima od dve do sedam godina uzrokuje promenu uobičajene vremenske situacije, a nastaje kada oslabe vetrovi koji obično duvaju duž ekvatora na Pacifiku sa istoka ka zapadu. Oni potiskuju vodu u tom smeru i na taj način topla površinska voda dospeva u region oko Indonezije. Istovremeno, u okolini Južne Amerike hladna voda iz dubine okeana potiskuje se na površinu.
PROČITAJ JOŠ:
Kada pasati utihnu, tople vodene mase iz Istočne Azije vraćaju se nazad. Ogromne količine tople vode kreću se Pacifikom i izbijaju na površinu u Južnoj Americi, gde voda otpušta toplotu u vazduh.
Dramatične posledice
El Ninjo iz 1997/98. bio je tako žestok da je među naučnicima poznat kao "Čudovište". Poremetio je vremenske prilike širom sveta, ali i regionalne ekosisteme, odneo oko 23.000 života i prouzrokovao štetu u procenjenoj vrednosti od 33 milijarde dolara.
Još žešći je bio El Ninjo 2015/16 godine. Voda Tihog okeana zagrejala se još više i na većoj površini, pri čemu su najviše zabeležene vrednosti bile i do tri stepena Celzijusa iznad uobičajenih.
- Temperaturne anomalije u zimu 2015/16 bile su izraženije nego 1982/83. i 1997/98 - konstatovali su tada meteorolozi.
Taj klimatski fenomen uticao je na ceo svet: suše u Centralnoj Americi, na severoistoku i jugu Afrike, u jugoistočnoj Aziji i na jugozapadnim pacifičkim ostrvima. U Indoneziji su divljali požari, dok su se jug Sjedinjenih Država i jug Južne Amerike borili s teškim poplavama. Ukoliko se prognoze meteorologa obistine, sve to nam preti i sledeće godine.
El Ninjo doprinosi širenju zaraze
Prema rezultatima studije objavljene u časopisu "Nature" ove godine, klimatski fenomen 2015/16. doprineo je širenju zaraza, kao što su Hanta i Zika virus, kolera, kuga, groznica doline Rift i Čikungunja groznica. Najugroženije su bile jugoistočna Azija, Tanzanija, Brazil i zapadni deo SAD.
Bez uticaja na Balkan
Iako se govorilo o tome da El Ninjo menja klimu i na Balkanskom poluostrvu, kao i da nam donosi ledenu zimu i vrelo leto, prema rečima meteorologa Đorđa Đurića, ovaj fenomen nema značajan uticaj na naše predele.
- El Ninjo prvenstveno utiče na vreme u Americi i Aziji, odnosno u oblasti Pacifika, na Srbiju i Balkansko poluostvrvo ima baš minimalan uticaj. Ovaj fenomen javlja se najčešće u vreme Božića, pa je još uvek rano govoriti o njegovoj skorijoj pojavi - kaže meteorolog Đurić.
Prema trenutnim prognozama vremena, ova zima neće biti ništa drugačija od onih uobičajenih, karakterističnih za naše područje.
- Sadašnje prognoze ukazuju na to da nas očekuje prosečna zima, ali to ne znači da neće biti i prodora hladne vazdušne mase. Što se tiče padavina u toku zime, još uvek je rano za neku precizniju prognozu - zaključio je Đurić.
BONUS VIDEO: