Nikada niste sami sa grinjama, sićušnim paučnjacima koji žive u vašim porama!

Telo zdrave osobe vrvi mikroskopskim životom, kako iznutra tako i spolja. Oblici istraživanja promovisali su koristi prikupljene mikrobiomima koji postoje u našim crevima , genitalijama i drugde. Iste nevidljive zajednice žive na našoj koži, pa čak i na našim licima, uključujući male paučnjake iz roda Demodek kao što su D. folliculorum i D. brevis, koji žive u folikulima dlake, odnosno u lojnim žlezdama. Pomisao da imate mikroskopske rođake paukova ugrađenih u vašu kožu može izgledati pomalo zastrašujuće za arahnofoba, ali njihovo prisustvo retko predstavlja problem.

Rad objavljen u PLOS ONE još 2014. godine otkrio je da je 100% odraslih testiranih u njihovoj studiji imalo tragove DNK od najmanje jedne vrste Demodek . Demodek grinje su mikroskopske na dužini od oko 0,3-0,4 milimetra (0,012-0,016 inča). Njihov mali rast omogućava im da se lako spakuju u vaše pore, sa oko jednim D. folliculorum po folikulu i nekoliko D. brevis po lojnoj žlezdi. Prosečno odraslo ljudsko telo ima otprilike 5 miliona folikula dlake, što vam daje ideju o mogućnosti nastanka grinja.

Ove grinje su uglavnom bezopasne. Potisnuti imuni sistem može dovesti do prekomerne populacije grinja, što može prouzrokovati neko upalu i svrab. Postoje i korelacije sa blefaritisom (hronično upaljenim kapcima), rozacejom i određenim vrstama akni - ali velika većina ljudi nikada neće ni primetiti svoje grinje. Redovne dobre higijenske prakse su često dovoljne da se drže pod kontrolom.

Analiza ovih grinja na genetskom nivou može nam reći mnogo više od toga ko živi na našim licima, ona takođe može dati informacije o njihovoj raznolikosti i pružiti naznake gde i kada su ove grinje prvi put počele voziti ljude. Sprovođenjem istog istraživanja u različitim regionima sveta možemo utvrditi da li su vrste sveprisutne ili su se proširile u određenim geografskim oblastima. „Oni pričaju priču o vašem sopstvenom poreklu, a takođe i priču o drevnijoj ljudskoj istoriji i migracijama“, rekla je Mišelle Trautvein, entomolog iz Kalifornijske akademije nauka u San Francisku koja je proučavala Demodek , u intervjuu za NPR .

Prikupljanje grinja na licu za istraživanje nije zavidan proces, jer vam je potrebno da budete izbliza i lični sa izlučivanjem kože druge osobe. Istraživači mogu da ih koriste trakom ili lepkom pritisnutim na kožu osobe, kao i da pincetom čupaju dlake ili stružu kožu i skupljaju je za pregled. Istraživači u jednoj studiji PLOS stisnuli su nos učesnicima kako bi izbacili malo sebuma iz njihovih pora, koji je zatim sastrugan.

„Zapravo stavim lepak na stakleni predmet za mikroskop i zalepim ga na čelo neke osobe", objasnila je Trautvein. „Zatim ga polako skinem. Pod mikroskopom gledam na grinje koje su zapele u folikulima koji se lepe iz tankog sloja kože koja se oljuštila. “

"To može biti prilično zavisno i uzbudljivo. To je neka vrsta meditativnog procesa gledanja kroz ovu mikrošumu folikula i dlačica i traženja pravog potencijalnog pokreta ili oblika."