Nauka pokušava da objasni zašto deca jedu sline i ovo je razlog
Iako se na tu naviku gleda sa gađenjem, neke teorije i istraživanja ipak navode činjenicu da je moguće da ova pojava ima i pozitivne efekte na organizam.
Shutterstock
Na taj čin se u moderno doba naravno gleda sa gađenjem. Međutim, da li je moguće da ova navika ipak ima nekog smisla?
Nauka kaže da kopanje nosa samo po sebi, deci i odraslima je najčešće samo vid čišćenja nosa, ili češanje zbog svraba. Deca, dok ne nauče "pravila socijalnog ponašanja" rade to i u javnosti, za razliku od većine odraslih. Ali neka deca, a i neki odrasli, nakon vađenja sadržaja iz nosa, isti i pojedu.
Da li je to kod dece samo radoznalost, ili je to neki urođeni obrazac ponašanja, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo.
Nos i sinusi stvore oko litar slina, odnosno mukusa, u toku 24 sata. U slučaju kijavice i mnogo više. I te sline imaju veoma važnu ulogu u našem organizmu. Na prvom mestu, mukus održava sluzokožu nosnih šupljina vlažnim i greje vazduh koji udišemo. Još važnija uloga je ta što se sve materije koje se nalaze u vazduhu koji udahnemo kroz nos, zalepe za lepljivi mukus.
Dakle, slina je prepuna bakterija. I to je upravo osnov teorije da jedenjem slina stimulišemo naš imuni sistem, odnosno deca "grade" imuni sistem tako što se izlažu upravo tim bakterijama zarobljenim u slini.
U medicini postoji takozvana higijenska hipoteza, koja kaže da decu treba u određenoj meri izlagati mikroorganizmima od ranog detinjstva kako bi razvila svoj imunitet i kako bi se sprečio nastanak alergija u kasnijem periodu.
Pročitajte još: