Naš narod polako ponovo stiče poverenje u banke i svoje dragocenosti ne čuva u domu

Ako su i dostupne, to su uglavnom sigurnosne fioke u udaljenijim i manje pristupačnim delovima grada. Poslednjih meseci, iz pojedinih finansijskih ustanova kažu da je porasla potražnja za sefovima, pa da je zato ponuda oskudna i nedovoljna.

Procenjuje se da u prestonici ima nekoliko desetina hiljada sefova, a da je više od 90 odsto zauzeto. Dok je kod pojedinih banaka uslov da bi se zakupila kutija za čuvanje dragocenosti da se ima račun u toj banci, kod drugih finansijskih ustanova je pravilo da se sklapa ugovor, bez obaveze za otvaranje računa.

U Udruženju banaka kažu da najveći broj banaka koje posluju na tržištu Srbije ima u svojoj ponudi i sefovsko poslovanje, ali da njihov tačan broj nije moguće utvrditi, jer svaka banka čuva tu informaciju kao svoju poslovnu tajnu. Mogu ih zakupiti fizička i pravna lica.

Kako nam je ispričala Beograđanka Jelena M., nedavno su u njenom komšiluku opljačkana dva stana usred "bela dana", pa se zabrinula i rešila da potraži sef za nakit koji je nasledila od majke, ali se ispostavilo da to nije nimalo lak zadatak.

- U aktuelnoj neizvesnoj situaciji klijentima je bila važna sigurnost, pa su se češće nego inače opredeljivali za korišćenje sefova - kažu u Erste banci.

Cena zakupa zavisi od veličine sefa i definisana je tarifnom politikom svake banke ponaosob. Iznajmljivanje uglavnom košta od 500 dinara do nekoliko hiljada dinara mesečno.

Građani u sefovima u bankama najčešće čuvaju porodični nakit, zlato, ugovore, testamente, vrednosne papire, umetnička dela, ali ima i onih koji tu čuvaju novac.

U Komercijalnoj i Vojvođanskoj banci potvrđuju da vlada stalno interesovanje klijenata za izdavanje sefova i da je većina zauzeta. Cena zakupa zavisi od dimenzija i statusa korisnika, kao i da li je klijent ili ne i kreće se u rasponu od 500 do 1.350 dinara mesečno.