Najveći korona incident u Hrvatskoj desio se u manastiru, gde je bilo zaraženio čak 100 časnih sestara

U junu se proširila vest da se virus probio u Manastir Milosrdnih sestara Svetog Hrista u Đakovu. Tog 22. juna provincijalna poglavarica Milosrdnih sestara Sv. Hrista, sestra Valerija Široki, nazvala je nadbiskupa đakovačko-osječkog, mons. Đuru Hranića. Saznao je tad kako je testiranjem utvrđeno da je 10 sestara manastira zaraženo. Dva meseca kasnije sedište Osječko-baranjske županije izvestilo je kako je više od 100 časnih sestara zaraženo virusom.

Uprkos svim merama zaštite, brojka je rasla. Hrvatska javnost tad se uzburkala, ljudi su se još bojali nepoznanice zvane korona, a u centru pozornosti našle su se Milosrdne sestre Sv. Hrista.

'Bilo nam je čudno jer smo bili u centru pozornosti'

Nisu ih svi osuđivali i bilo im je drago kad bi videle podršku. Pogotovo kad se stotinak ljudi okupilo pred đakovačkim manastirom. Nakon što su sestre 28 dana provele u izolaciji, Đakovčani su ih odlučili podržati pesmom.

Spontano okupljanje ispred đakovačkog manastira organizovao je tad veroučitelj Ivan Bassi, koji je sve vernike i građane Đakova pozvao da se okupe ispred manastira u znak podrške časnim sestrama u borbi protiv korone.

Svi su tad zajedno zasvirali i zapevali, a časne sestre su se rasplakale suzama radosnicama.

Sestra M. Helena Šajbl (62) prebolela je koronu bez simptoma. Sestra M. Blaženka Perković (78) morala je neko vreme provesti u bolnici, a sestra Meri Gotovac (63) nije bila zaražena i tokom izolacije nesebično je pomagala svojim bolesnim sestrama.

'Nisam mogla sestri'

Sestra Helena odrasla je u porodici gde se molilo i živelo u veri, a došla je u manastir iz Kunišinaca s nepunih 16 godina.

Tokom formacije monahinje završila je srednju medicinsku školu i više godina radila u bolnici u Zagrebu.

- Vreme izolacije koristila sam za molitvu, čitanje, odmarala sam se i šetala u vrtu koji nam je, hvala Bogu, lep i velik. Vreme mi je jako brzo prošlo - rekla je.

Ona je, uz svoje sestre, živela u “izvanrednoj situaciji”. Bile su same, misu slušale preko televizije i mobilnog telefona, a i jele su potpuno same, u svojim sobama.

- Komunicirale smo na daljinu, preko mobilnog telefona, kućnih telefona... Bile smo zahvalne za tu mogućnost - prisetila se.

Sestra Blaženka u manastir je došla iz Slavonskog Broda s 22 godine nakon što je kao stipendistkinja radila u struci četiri godine. Kad je imala korona virus, morala se lečiti u bolnici. Kaže kako joj je bilo najteže udaljiti se od ljudi jer im nije mogla ni zahvaliti što joj pomažu. Nedostajala su joj lica skrivena ispod medicinskih maskica.

Vreme joj je brzo prolazilo nakon što je prebolela koronu i vratila se u manastir.

Bila je u izolaciji poput drugih sestara, no mogla je izvršavati neke od svojih monaških dužnosti.

Sestra Meri nije bila zaražena, no virus joj je preokrenuo život na neočekivan način. Rodom je iz Hercegovine i već je 39 godina kaluđerica. Iako je bolest nije uhvatila, sprečila ju je da posećuje sestru u domu za starije u Osijeku. Obema je to jako teško palo.

- Zbog napuštenosti od svojih najmilijih, koji smo je rado posećivali i pomagali joj, zahvatili su je teška demencija i smrt. Umrla je u domu, sama, bez blizine ikoga svoga - ispričala je sestra.

Umrla je u uskršnjem vremenu prošle godine, kad su na snazi bile najstrožije mere, a Meri nije mogla biti ni na sahrani. Iako je bila skrhana gubitkom sestre, trudila se pomagati svojim bolesnim sestrama.

Pomaganje drugima tokom izvanredne situacije pomoglo joj je da ostane srećna i nasmejana kakva je i danas. Dodala je kako joj je cela situacija pomogla da upozna sebe i druge na novi način.