Na periferiji Beograda ovaj praznik se ne zaboravlja: Prerušeni "Arapi" idu od kuće do kuće, od komšija traže samo jedno, a evo kako to izgleda u Velikom selu! (FOTO)
Alo!
Arapi u Velikom Selu, Foto: Alo!Dakle, prosto je obavezno na ovaj dan jesti meso i to nikako ne bi trebalo da se zaboravi! Time se zapravo na dostojan način slavi ono što će uslediti - veliki Vaskršnji post.
Naime, Mesne poklade se nazivaju i Male poklade, i kad one prođu tada se ne jede meso do Vaskrsa.
Postoji i običaj da se u večerima poklada sakupljaju prijatelji, rođaci i susedi i zabavljaju uz šalu i razne igrarije, a kad počne da pada mrak pale veliku vatru i sede do ponoći.
Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju siromašniji susedi i prijatelji da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju.
U većini krajeva, u toku dana ili večeri mlađi svet vodi glavnu reč. Zbijaju se razne šale po selu ili se odlazi na neka poznata mesta u okolini gde se priređuju zabave.
Raznorazne igre pod maskama, takozvane "maškare" bile su rezervisane za mlade.
Alo!
Pogledaj galeriju
Alo!
Pogledaj galeriju
Alo!
Pogledaj galeriju
Alo!
Pogledaj galeriju
Alo!
Pogledaj galeriju
Alo!
Pogledaj galeriju
Alo!
Pogledaj galeriju
Meštani Velikog sela uvek se raduju ovom običaju koji donosi radost i zabavu za sve generacije i stanovnike na periferiji Beograda.
- Prvog dana popularnih "Arapa", deca se okupljaju, idu po selu i skupljaju jaja, novac ili slatkiše, zavisno ko šta ima da da, obilaze celo mesto i idu od kuće do kuće. U sklopu "Arapa" postoji mlada, mladoženja, "jajara" kao i ljudi koji su zaduženi za plašenje koji idu zajedno sa njima, a svi su pokriveni maskama i ne smeju da ih skidaju - rekao je za Alo.rs Đ. Milošević, meštanin Velikog sela.
Običaj je bio da maskirana mladež ide od kuće do kuće i zbija razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobija "čar" - razne sitne poklone u jelu i piću koje posle zajedno pojedu i popiju. Ozbiljniji muškarci domaćini i stariji ljudi sede okupljeni kod jednog domaćina i časte se do ponoći.
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Na bele poklade je postojao običaj da se gata, naročito pomoću jaja.
povezane vesti
