Misterija jedne od glavnih atrakcija Beograda: Rimski bunar na Kalemegdanu krije mračne tajne
Vremenom je menjao namenu
Tanjug/Rade Prelić
Rimski bunar na Kalemegdanu u Beogradu nedvosmisleno predstavlja misteriju. Od toga kako ili kada je nastao i u koje svrhe, do nedoumica ko je sve u njegovim dubinama skončao. Odgovori na neka od ovih pitanja i dalje su nejasni.
Prema zvaničnoj verziji, Rimski bunar potiče iz 1731. godine i delo je nemačkog arhitekte Baltazara Nojmana. Nastao je u težnji da se omogući snabdevanje pijaćom vodom za austrijsku vojsku, u slučaju opsade Beogradske tvrđave. Drugi istraživači, pak, smatraju da su ga napravili Rimljani u vreme Flavija, budući da je poznato da su gradili akvedukte i kupatila na teritoriji Beograda. Koja god teorija bila tačna, činjenica je da u stvari uopšte nije u pitanju bunar već cisterna koja se napaja zahvaljujući atmosferskim prilikama.
Pročitajte još:
Vremenom je menjao namenu: služio je za skladištenje hrane, kao tamnica i silos. Ono što je najinteresantnije jeste da je, zahvaljujući auri misterije, inspirisao različite legende. Neke od teorija, poput one da od bunara do Zemuna vodi podžemni tunel, nikada nisu dokazane.
– Poznata je i priča o revolucionarki Lenki Knićanin, koja je bila upletena u neuspeli atentat na kralja Milana Obrenovića 1882. godine. Kao vid svojevrsne kazne, zatvorena je u bunar. Ubrzo su je pronašli mrtvu zajedno sa telom vojnika koji je trebalo da je čuva.
– U vreme Drugog svetskog rata nemački ronioci su istraživali dno bunara. Šta god da je bio uzrok tome, dvojica ronilaca nikada nisu ponovo ugledala svetlost dana.
– Za Rimski bunar vezuje se i događaj iz 1956. kada je izvesni Beograđanin u njega ubacio svoju ljubavnicu u želji da je se ostarasi. Počinilac verovatno nikada ne bi bio otkriven da kod njega nije pronađena karta za tramvaj koja je imala isti serijski broj kao i ona koja je pronađena kod žrtve. Ovaj događaj je ovekovečen i na filmskom platnu u ostvarenju Dušana Makavejeva: “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT”.
Bunar je korišćen i za snimanje filma “Lavirint”, a navodno ga je i sam Hičkok okarakterisao kao “pravu poslasticu”.