Misterija decenijama duga konačno otkriverna, Bermudski trougao nije izmišljotina, e evo i dokaza!

Misterija čuvenog Bermudskog trougla decenijama je bila plodno tlo za raspredanje mitova o podvodnim vanzemaljskim stanicama i neobjašnjivim prirodnim fenomenima koji prosto gutaju avione i brodove. Međutim, ako bismo postavili jednostavno pitanje, da li je više brodova nestalo u ovoj zoni pomorskog saobraćaja u odnosu na bilo koju drugu, dobili bismo odgovor da nije.

ISTRAŽIVANJE PUBLIKACIJA O BERMUDSKOM TROUGLU

1975.godine novinar Lari Kuše je objavio knjigu „Misterija Bermudskog trougla - Rešenje”. U ovoj knjizi on se bavio istraživanjem nesrećama koje su se desile u zoni Bermudskog trougla od 1840. do 1973. godine. , uključujući i publikacije drugih autora. Jedan takav autor, koji se smatra i ocem nastalih legendi, Čarls Berlik, napisao je verziju „Bermudski trougao” 1974. godine. U ovoj knjizi se prvi put nagoveštava da se nešto čudno dešava u ovom području. Kuše je ovom prilikom otkrio da se mnoge publikacije samo ponavljaju, bez proveravanja činjenica. Prema njegovom mišljenju, najgoru kritiku je dobio Berlik, za kog kaže: „Ukoliko Berlik navodi da je brod bio crvene boje, veoma je izvesno da je istina da je brod bilo koje druge boje osim crvene”.

Istražujući publikacije i upoređujući ih, Kuše je otkrio da neki navodno nestali brodovi zapravo nisu ni postojali, jer o njima ne postoji nikakav trag. Za druge, koji su stvarno postojali, navodi se da su nestali tokom strašnih oluja - koje su pisci uglavnom izostavljali iz svojih publikacija.

Zona Bermudskog trougla je izuzetno popularna i prometna saobraćajna ruta i za brodove i za avione, s tim u vezi su i veće šanse da broj nesreća ovde bude učestaliji.

TEORIJE O NESTANKU BRODOVA

Da je Bermudski trougao zaista opasna zona kao što se smatra, postojali bi dokazi za to. Nasuprot tome, postoji lista racionalnih objašnjenja o tome kako brodovi mogu da nestanu na određenim delovima okeana. Najpoznatija takva objašnjenja uključuju geografiju, hemijske i fizičke pojave. Jedno od njih je da dno okeana relativno bogato metanom koji usled visokog pritiska može da formira miks gas-led-talog. Ukoliko nastane ovakvo podvodno klizište, štetna smeša može da ode u atmosferu i otruje pilota koji upravlja avionom ili promeni gustinu vazduha, pa se gubi mogućnost normalnog upravljanja avionom.

Poznato je da ovakve eksplozije uništavaju naftne platforme, što bi značilo da mogu da igraju glavnu ulogu u misterioznijim nestancima.

Naučnici neće biti u mogućnosti da čvrsto zastupaju ove teorije bez dokaza u vidu detaljnijih snimaka okenaskog dna i olupina nestalih brodova i aviona. Poslednja mapa nastala je 2014. godine, i dalje ne sadrži dovoljno informacija o ključnim geografskim obeležjima i pojedinačnim olupinama potopljenih brodova.

Bonus video