Loše vesti, naučnike zabrinjava stanje naše planete, sve je gore i gore!

Prosečna temperatura na planeti Zemlji se povećala u proteklih 100 godina kao posledica promene aktivnosti Sunca i čovekove aktivnosti na Zemlji.Pre svega zbog efekta staklene bašte, koji nastaje zbog velikog emitovanja štetnih gasova u atmosferu. Toplota koja stiže sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najvećim delom odlazi daleko od Zemlje. Međutim, atmosferski omotač pun štetnih gasova sunčevu toplotu zadržava, baš kao što to radi i staklena bašta. Rezultat toga je povećanje temperature na Zemlji.

Mnogi naučnici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bašte može dovesti do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice na život na planeti. Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planetibiti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove životana našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć. Sa povećanjem temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti. Došlo bi do velikih poremećaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve više. Led u polarnim oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi i mnogo više padavina. Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko metara, a to ne znači da bi se samo morske obale podigle, već bi porasle i reke i jezera. Ovo bi dovelo do plavljenja područja na kojima živi oko jedna trećina ukupnog stanovništva. Ovo nije ni malo lep scenario ali ako ljudi budu mislili da se ovo ne može desiti i ne počnu intenzivno da rade na smanjenju vrlo je izvesan.

Nauči što više o životnoj sredini i kako je zaštiti!

Što bolje razumeš globalno zagrevanje i kako utiče na životnu sredinu lakše će ti biti da i sam napraviš neke pozitivne promene. Razgovaraj sa svojim prijateljima i porodicom o onom što si naučio i budi im dobar primer. Potraži knjige i sajtove koje sa bave ovom temom, iniciraj svoje vršnjake i nastavnike da na časovima pričate o globalnom zagrevanju. Osmislite akcije koje će promovisati aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje zagađenja, a samim tim i ublažavanje globalnog zagrevanja.

Šetaj, vozi bicikl!

Šetnja ili vožnja bicikla, za razliku od vožnje automobilom, emituju 0 gasova u atmosferu. Kad god možeš izbegavaj da se voziš automobilom, jer su izduvni gasovi iz automobila veliki zagađivači atmosfere. Objasni svojim roditeljima da je šetanje jako zdravo i da je i za njih i za planetu dobro da, kad god je to moguće, vožnju atomobilom zamene lepo šetnjom ili vožnjom bicikla.

Štedi električnu energiju!

Svaki put kad koristimo električnu energiju doprinosimo efektu staklene bašte. Ako isključiš televizor, sijalicu ili kompjuter onda kad ih ne koristiš možeš uštedeti struju. Ako i tvoji ukućani budu vodili računa o štednji električne energije troškovi za struju vašeg domaćinstva će biti niži. Tako ušteđen novac možeš iskoristiti za kupovinu novog bicikla.

Sadi drveće!

Sadnja drveća je zabavna i odličan je način da se utiče na smanjenje efekta staklene bašte jer drveće apsorbuje ugljendioksid iz vazduha. Lepo je gledati drvo kako raste, jednog dana ćeš sa ponosom pokazati svojoj deci drvo koje su zasadio/la kad si bio/la njihovih godina.

Koristi platnene torbe umesto najlonskih kesa!

Najlonske kese su veliki zagađivač planete. Ima bar 10 razloga zbog kojih treba da ih izbaciš iz upotrebe i zameniš platnenim torbama ili cegerima.

1. Prosečno vreme upotrebe jedne plastične kese je oko 20 minuta,a najtanja plastična kesa se na zemlji razlaže nekoliko stotina godina, a one od deblje i do hiljadu.

2. Dnevno se u Srbiji nepovratno potroši oko 7 miliona plastičnih kesa i površina odbačenih plasticnih kesa od plastike može da pokrije 3 Srbije za samo jednu godinu.

3. Za proizvodnju jednog kilograma polietilena, u atmosferu se otpusti najmanje dva kilograma ugljen dioksida.

4. Zbog svojih termičkih karakteristika, unutrašnja klima najlon kese je idealan prenosioc bakterija i zaraznih virusa.

5. Na plastičnim kesama ne postoje oznake i deklaracije, iako njeni sastojci mogu da utiču na zdravlje čoveka, naročito ako uđu u lanac ishrane.

6. Sirovina za najlon kese potiče iz nafte, a u procesu se troše prirodni gas i drugi petrohemijski derivati.

7. Ekološka studija iz 1975. dokazala je da većina plastičnih kesa završava u okeanu, odakle se vezuje u velike plutajuće deponije. Deponije od raznog otpada i plastičnih kesa plutaju u zoni Severnog polarnog kruga, Kineskom moru, u Tihom okeanu.

8. U telima uginulih životinja na kopnu i moru nalaze se tragovi plastičnih kesa koje su uljez u lancu ishrane. Čak i na obroncima vrha sveta, na Himalajima ima više hiljada odbačenih najlonskih kesa.

9. Najlon kese sadrže toksine i teške metale koji podstiču razvoj kancera i drugih teških oboljenja.

10. Reciklaža tankih najlonskih kesa je u praksi izuzetno nepovoljna i skupa.

Recikliraj!

Recikliraj plastične boce, kese, limenke, odeću, novine… Kad recikliraš ti onda manje otpada šalješ na deponiju, ali i pomažeš da se sačuvaju prirodni resursi kao što su drvo, nafta, aluminijum.

BONUS VIDEO