Ksibalba - Tajanstveno podzemlje Maja gde su mrtvi putovali, raštrkano je po Meksiku

Velika većina glavnih kultura drevnog sveta verovala je u mutni svet uronjen u mrak, slično hrišćanskom paklu, gde su ljudi putovali i susretali se sa čudnim i zastrašujućim stvorenjima koja su ih ispunila užasom. Maje, koje su se naselile na jugoistoku Meksika i u dobrom delu Centralne Amerike, nisu bile izuzetak: ovaj su pakao zvali Ksibalba.

Maje su verovale da je ulaz u ovaj mračni i pakleni prolaz bio kroz stotine cenota koji su raštrkani po čitavom meksičkom jugoistoku i koji vode do lavirintne mreže kolosalnih dubina poplavljenih u tirkiznim vodama koje su danas nasledje poreklom iz Meksika.

Ova mesta za Maje očigledno su bila sveta, pristup mestu prepunom misterioznih bogova (poznatih kao Gospodari Ksibalbe) i zastrašujućih stvorenja; U sadašnjosti cenoti i dalje pokazuju mističnu auru koja ih čini obaveznim mestima za otkrivanje prošlosti Meksika i čuda prirode koja su fascinirala drevne stanovnike tog područja.

Gospodari Ksibalbe su u podzemlju Maja naredili hijerarhije i saveti koji su koegzistirali sa nekom vrstom civilizacije u nedrima zemlje. Njihov izgled je skoro uvek bio mrk, mračan i predstavljali su suprotni pol života: iz tog razloga su delovali kao ravnoteža između sveta živih i sveta mrtvih. Hun-Kame (Jedna smrt) i Vucum-Kame (Sedam smrti) bili su glavni bogovi Ksibalbe, ali glavna figura je bio, bez sumnje, Ah Puč, takođe zvan Kisin ili Ium Kimil, Gospodar smrti. Maje su im se klanjali i prinosili ljudske žrtve u njihovu čast.

Pre stvaranja sveta kakav poznajemo, prema svetoj knjizi Maja, Popol Vuh, dva brata po imenu Hunahpu i Ikbalankue spustili su se u Podzemlje kada su ih bogovi izazvali da igraju loptu. Tokom silaska u ovaj čudan i mračan svet morali su da savladaju razne testove poput hodanja strmim stepenicama, prelaska reka krvi i vode i prolaska kroz mračne odaje sa divljim životinjama ili trnjem.

Popol Vuh na ovaj način opisuje različite nivoe koji postoje u Ksibalbi:

- Mračna kuća, potpuno okružena mrakom.
- Hladna kuća, gde je ledeni vetar ispunio svaki kutak njene unutrašnjosti.
- Kuća jaguara, puna divljih jaguara koji su prelazili iz jedne krajnosti u drugu.
- Kuća slepih miševa, krcata slepim miševima koji su kuću ispunili škripcima.
- Kuća noževa, u kojoj nije bilo ničega osim oštrih i opasnih noževa.

Spominje se postojanje šeste kuće koja se zvala Kuća vreline, gde je bilo samo žara, vatre, plamena i patnje.

Maje su verovale da su svi umrli muškarci i žene putovali u Ksibalbu, zbog toga su u svojim pogrebnim obredima davali vodu i hranu mrtvima kako njegovoj duši ne bi nedostajale odredbe na njegovom skorom putovanju u strašni Podzemni svet.