Kako su ljudi 1921. zamišljali budućnost?

Novine iz 1921. godine bile su pune predviđanja. Neka od njih bila su tačna, a neka veoma pogrešna.

Greške su intrigantne, naravno. Na primer, Večernje vesti iz Herizburga u Pensilvaniji predviđale su da će Meksiko biti „veća sila od bilo koje države u Evropi“. Međutim, tačna predviđanja svakako su interesantnija.

Ljudi iz 1921. zamišljali su čudesne pogodnosti koje danas uzimamo zdravo za gotovo – poput kontrole temperature u našim domovima, lakšeg kuvanja i leta oko sveta. To su bile njihove fantazije, a naša realnost, prenosi portal Dnevna doza lepog.

Predviđanja iz 1921.

1. Bićemo gospodari temperature
Čarls Štajnmec, inženjer elektrotehnike poznat kao „Čarobnjak iz Šenektadija“, napisao je delo koje je u to vreme bilo veoma popularno, a u kojem je govorio i o revoluciji u domovima.

„Kada se grejanje vrši električnim putem, a ja želim 21 stepen u svom domu, postaviću termostat na 70 i temperatura neće porasti iznad te tačke. Ova temperatura će se ravnomerno održavati bez obzira na vremenske prilike napolju.

„Ovo će važiti i za tople dane kada temperatura napolju može biti 32 ili 37 stepeni. Isti električni uređaji će hladiti vazduh. I šta više, održavaće vlažnost vazduha.“

2. Kuća će biti centar zabave
Štajnmec je izgleda bio spreman za „Netfliks“. Evo šta je on zamislio:

„Neće biti potrebno ići u neku zagušenu, slabo provetrenu salu na muzički koncert. Jednostavno gurnemo utikač u utičnicu, kao što je slučaj sa usisivačem ili stonom lampom, i koncert možemo dovesti u svoje domove.“

„Muziku će snabdevati centralna stanica i distribuirati pretplatnicima žičanim putem, baš kao što danas imamo našu telefonsku uslugu. Možda je ovo moguće putem bežične veze, a dom da bude opremljen radio-prijemnim aparatom. Sa poboljšanjem ovog aranžmana, možda ćemo čuti velike operske zvezde dok pevaju u evropskim prestonicama dok sedimo u našim bibliotekama kod kuće.“

3. Električna energija pokreće naše točkove
Štajnmec je video budućnost električnog transporta, ali je mi još uvek stižemo. On je, može se reći, maštao o Teslinim automobilima i električnim trotinetima… i rešenje za skladištenje koje još uvek nismo usvojili.

„Najvažnija svrha podruma danas je zadovoljavajuće mesto za smeštaj peći, snabdevanja ugljem i pepela. Kod kućne električne opreme ove dve namene, kao i mnoge druge od manjeg značaja, eliminišu se. Pa kakvu prenamenu možemo dati ovom prostoru?

„Sa budućim električnim poboljšanjima doći će do promene u našem transportnom sistemu. Biće više električnih automobila i razvijaće se električni bicikli i tricikli. Zbog svoje jednostavnosti i niske cene biće dostupni gotovo svima. Naši podrumi će biti mesto za njihovo čuvanje.“

4. Knjige će nam se čitati
U avgustu 1921. godine, novine „Majami njuz“ imale su kolumnu Mozesa Folsoma pod nazivom „Za sto godina od sada“. U svojim predviđanjima opisao je i ono što je u suštini audio-knjiga.

„Do 2021. fonografski princip mogao bi da postane praktično nepogrešiv i najbolje knjige biće reprodukovane u pločama za upotrebu u mnogim različitim stilovima govornih mašina. Tačni tonovi govornika u izgovaranju reči dramaturga, pesnika, učitelja, filozofa i romanopisca biće puštani u biblioteci ili salonu svakog doma. Tačni tonovi pevačice takođe će se verno reprodukovati na pločama da bi trajali dugo nakon što glas pevačice utihne u snu koji ne poznaje budnost.“

5. Brže, svetlije, bolje!
Isti kolumnista „Majami njuza“ izgovorio je neka velika predviđanja od kojih su se neka ostvarila, a neka od njih poput ekološki svesne proizvodnje još uvek se nisu ostvarila.

„Pokretni trotoari i liftovi mogu se naći u gusto naseljenim gradovima, a ciljevi mogu povezivati gradove i muškarci putuju u njima brzinom koja zaslepljuje čula. Fotografija u boji biće činjenica i ogromna poboljšanja napravljena u filmskim slikama. Plima i oseka mogu da se koriste za napajanje, kao i sunčevi zraci za toplotu i energiju.“

BONUS VIDEO: