U današnjem kontekstu 15. februar je Dan državnosti Republike Srbije, po verskom kalendaru obeležava se Sretenje, a na istorijskom aspektu ovaj dan takođe nosi veliki značaj jer se vezuje za Sretenjski ustav iz 1835.

Prvi, pa zatim i Drugi srpski ustanak, vođstvo Karađorđa, zatim Miloša Obrenovića, mešovita srpsko-turska uprava, mirovni ugovor, hatišerif jedan pa drugi, Bukureški mir, Miletina buna - to su događaji koji su prethodili stvaranju Sretenjskog ustava, a haotičan kontekst upravo i ilustruje potrebu za određenim uređenjem države.

Takođe, neposredno pre donošenja prvog srpskog modernog ustava, srpske glavešine smatrale su nužnim da se ograniči vlast Miloša Obrenovića, koga istorija vazda opisuje kao prekog vladara. Tako je došlo do Miletine bune, a Miloš, zaplašen da će izgubiti ili vlast ili život, odlučuje da osnuje Državni sovjet (telo koje direktno njemu ograničava vlast), proglasi ustav, i tom prigodom saziva skupštinsko zasedanje za 14. februar 1835. Ustav je tada donet, ali pošto nije išao naruku evropskim silama, bilo je dovoljno dve nedelje da ga ospore.

Sloboda, hrabrost i zajedništvo, a ne produženi vikend

Dr Dragana Ćorić, docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu, približila nam je priču o Sretenjskom ustavu i podvukla njegovu važnost.

- Obeležavanje dana donošenja Sretenjskog ustava ne treba shvatiti samo kao priliku za nove neradne dane i spajanje sa vikendom. Treba ga shvatiti kao apel iz prošlosti da čak i u najtežim vremenima je moguće naći hrabrost i vreme da svoje slobodarske ideje, ideje zajedništva jednog naroda, istinske demokratije i sopstvenog priznanja “proturite” najvišim silama. Iako je Sretenjski ustav kratko “živeo”, poživeo je dovoljno da ceo svet vidi kako jedna mala, prkosna zemlja ume i može da razmišlja i da će možda, upravo od te male zemlje mnogo toga zavisiti u budućnosti - objašnjava dr Ćorić.

Ona dalje predočava i kontekst, u kome je 1835. donet ovaj ustav: Beograd te godine ima oko 11.000 stanovnika, samo je dva odsto ljudi u celoj Srbiji pismeno, a upravo takva zemlja, i pride još i vazalna kneževina, donosi Ustav - najviši pravni i konstitutivni akt jedne države.

Dodatno je zanimljivo i to što države zaštitnice Srbije nisu imale ustav: Austrija je imala samo Građanski zakonik iz 1811, o ustavu nije ni razmišljala, dok je Rusija svoje Osnovne zakone, kao deo ustavne materije donosila od 1832. godine i kodifikovala ih tek 1906.

Ključan je ipak odnos sa Turskom, prema kojoj je Kneževina Srbija imala vazalni odnos: Sretenjski ustav za Tursku je bio poseban politički udar, jer se u samom tekstu ustava stidljivo spominje nezavisnost, objašnjava dr Ćorić.

- Svaka od ove tri sile je, dakle, imala sopstveni razlog za ukidanje ovog nesrećnog, a toliko dobro napisanog ustava. A Miloš je kažu, bio čudnovat u tom periodu: tražio je sredstvo za obezbeđenje svoje vlasti a pak nije hteo naljutiti svoje značajne zaštitnike. Kada je uvideo protivljenje velikih sila, ukinuo ga je brže bolje, trudeći se da svi zaborave da je ikada i postojao. Tvorca Ustava, učenog Srbina iz Beča, Dimitrija Davidovića, potpuno je skrajnuo i ostavio ga na marginama društvene i političke stvarnosti da umre, tri godine nakon svog najvećeg trijumfa, u siromaštvu, sam i zaboravljen.

 

- Jedna od priča, za koju ne možemo sasvim potvrditi da je istinita, govori da je Miloš, uhvativši nekog seljaka da kaljavim kolicima ulazi u glavni grad, naredio da tog seljaka išibaju u skladu sa zakonom. Seljak je, kažu zavapio, da njega sada štiti novi Ustav, ali je Miloš odgovorio da tog seljaka ipak išibaju jer počinio je prekršaj, ali da mu pre šibanja stave knjigu ustava na leđa, pa nek ga ustav štiti dok ga kažnjavaju - priča dr Ćorić.

Sve u svemu, Srpski Ustav ili Sretenjski Ustav, bio je vrhunsko pravno i pisano dostignuće svog doba, a norme koje je imao su zaista bile revolucionarne. Evo nekih od njih.

Ukidanje ropstva

- Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na obštenarodnu štetu - stoji u članu 117, ističe dr Ćorić.

Sloboda izbora profesije, kretanja i nastanjivanja je sledila odmah nakon ovog člana, postavljena bez ikakvih ograničenja. S tim u vezi je i odredba člana 118, kojom je stupanje roba na srpsko tlo istog oslobađalo ropstva trajno i davalo mu mogućnost da konačno, živi svoj život kako želi, oslobođen okova.

Poređenja radi, 1835. kada je donesena ova ustavna odredba u Srbiji, u Americi je već bio zabranjen uvoz robova u zemlju, ali na teritoriji SAD rađali su se robovi, i tek 1861. došlo je do Američkog građanskog rata, čiji je jedan od uzroka upravo bilo ropstvo.

Ropstvo je eksplicitno zabranjeno tek 1948. godine, Opštom deklaracijom ljudskih prava.

Zabrana nepotizma

- Član 58 je zabranjivao nepotizam: u istoj Vladi, ili i drugim državnim organima nisu se mogli naći otac i sin, ili dva brata. Nema u samom ustavu preciznijeg objašnjenja zašto se ovo zabranjuje, no verujemo da je tvorac ustava Dimitrije Davidović smatrao takvu rodbinsku povezanost manom i problemom za odlučivanje u najvažnijim stvarima u jednoj državi - objašnjava dr Ćorić.

S druge strane, skoro dva veka kasnije, možete da pročitate tekst o tome kako je dekan jednog beogradskog fakulteta zaposlio dve ćerke, kumu i šuraka.

Svi su jednaki pred zakonom

Na svakog će isti zakon i ista kazna biti primenjena, svako će biti jednako priveden, zatvoren i držan u pritvoru dok se ne postavi neka valjana optužba protiv njega, sadržaj je člana 111 Sretenjskog ustava.

Nakon tri dana ili će se takvoj osobi suditi ili će biti pušten na slobodu, piše dalje. Spominje se i pravilo "ne bis in idem", odnosno da se jednoj istoj osobi, za isto krivično delo, ne može dva puta suditi.

Nezavisnost sudija

Sudije su nezavisne od bilo koje vlasti i od bilo kog pritiska ili uticaja na svoj rad i način odlučivanja, nalaže član 80. Kao i u Dušanovom zakoniku, sudija jedino sudi u skladu sa zakonima.

Narod se pita da li će plaćati veći porez

Uvođenje novih poreza je nemoguće bez saglasnosti naroda i narodnih predstavnika, piše u članu 102, niti je moguće sakupljati novac od naroda za nečije lične potrebe, taman on bio i sam Knjaz (član 103). Dakle, ustav je proklamovao isključivo i strogo namensko trošenje sredstava iz budžeta, dok se za svaki novi porez ili povećanje postojećeg uvek morao pitati onaj kome će to povećanje i pasti na teret: sam narod.

Takođe, zabranjeno i “bacanje u dug” , odnosno zaduživanje države, sem ako to nije zaista neophodno iz nekih dobro obrazloženih razloga, dodaje naša sagovornica.

Doživotno zaposlenje za činovnike...

Svi činovnici su bili doživotno zaposleni na svojim mestima, sa mogućnošću napredovanja ili eventualno nazadovanja, pisalo je u članu 133 Sretenjskog ustava. Dodatno je zanimljivo što njihove funkcije, kako kaže naša sagovornica - nažalost po njih - nisu mogle da se nasleđuju.

...Ali da ne padnu u iskušenje pred dodatnom zaradom

- Nakon 15 godina rada u državnoj službi mogli su primati polovinu svoje plate kao penziju, a nakon 25 godina, čak celu svoju platu kao penziju, kao zahvalnost države za njihov vredan i odan rad u službi. Taj rad je morao bio u potpunosti predan službi koju obavljaju, a da ne bi došli u iskušenje, bio im je zabranjen rad u bilo kojoj drugoj delatnosti sem onoj u kojoj su. Dakle, nisu se mogli baviti trgovinom, zanatom ili bilo kojom drugom profesijom koja donosi novac povrh ovog koji dobijaju od same države, nalaže član 138 - kaže dr Dragana Ćorić.

Izdaja države se ne toleriše

Strane „plaćenike“ su čekale stroge kazne. Tačnije ako su se odlučili stupiti u stranu službu ili primiti neko inostrano odlikovanje a da za to nisu tražili dozvolu od Knjaza i države.

Poverenje građana u pravni sistem

- Članom 8 prvi put je navedeno da zakon ne može imati povratnu, odnosno retroaktivnu snagu. To znači da se svi zakoni donose da bi regulisali neke društvene odnose ubuduće, i da se nijedna regulacija ne može postaviti da važi od nekog vremena unazad, jer se time narušava pravna sigurnost i poverenje građana u pravni sistem i državu - navodi dr Ćorić.

Knjaz odlučuje

U članu 14 spominje se pravo suspenzivnog veta šefa države, odnosno mogućnost Knjaza da zakon, koji je usvojen u Narodnoj skupštini čak dva puta vrati na doradu i ispravku Narodnoj skupštini.

Savremeni Ustavi su smanjili ovu mogućnost šefa države na samo jedno vraćanje Skupštini kao zakonodavnom organu.

Primogenitura

U Članu 26. utvrđena je naslednost funkcije Knjaza, te proklamovan monarhijski princip primogeniture. Knjaza na njegovom mestu nasleđuju prvo direktni njegovi potomci muškog pola, a ako ne bude muških potomaka niti u direktnoj Knjazovoj (Miloševoj) lozi, niti u lozi njegove braće Jovana i Jefrema, mogućnost stupanja na mesto Knjaza imaju muški potomci muških i ženskih članova dalje porodice.