Kako je radila kontraobaveštajna služba KGB posle černobilske katastrofe?

Zapadne obaveštajne službe živo su zanimale šta se dogodilo u Černobilju u noći na 26. april 1986. Interesovanje je pojačano činjenicom da je eksploziju u nuklearnoj elektrani u potpunosti zataškalo vrhovno sovjetsko rukovodstvo. Zapadne službe su koristile svoje skrivene agente za dobijanje informacija o događaju. Sovjeti su mobilisali brojne kontraobaveštajne snage KGB-a da sakriju što više informacija od Zapada.

Ne dozvolite zapadnjačke intervjue

- Svaka obaveštajna služba koja je najmanje uvažavala sebe bila je dužna da radi na slučaju Černobilj. Glavni razlog aktivnosti intervjua bila je želja da se sazna šta se tamo dogodilo. Uzorci materijala prikupljeni direktno sa mesta bili su najtraženiji, objašnjava Tkačenko.

- Drugi razlog bila je želja da se dobiju informacije o budućim zaštitnim merama u vezi sa nuklearnom industrijom. Informacije o, između ostalog, organizaciji rada spasilaca bile su dragocene.

- Kako je situacija bila pod kontrolom, naučnici iz celog sveta počeli su da pristižu na mestu pada, od kojih su mnogi bili oficiri stranih obaveštajnih službi. Međutim, nisu profesionalni obaveštajci bili najveći problem. Oni su bili sovjetski građani koji su sarađivali sa njima - objašnjava penzionisani general.

- Morali smo da zaštitimo zonu od prodora i pokušaja uklanjanja tajnih podataka, uzoraka uzetih na licu mesta i drugih predmeta vrednih za razgovore. Kako smo identifikovali saradnike stranih intervjua? Bio je to zamoran, ali efikasan posao. Pažljivo smo proučavali materijale za sve ljude koji su dolazili u zonu. Bilo je zapanjujuće da su neki od njih uporno pisali molbe za premeštaj na posao u Černobil. Objasnili su to višim novčanim dodatkom, dodatnim radnim iskustvom itd. Takve ljude smo detaljno pogledali, njihove predispozicije i karakterne osobine. Većina njih bili su ljudi koje su zapadne službe već razradile - kaže on.

Prema Tkačenku, kontraobaveštajna služba KGB se nosila sa zadatkom. - Nauka koja se bavi civilnom nuklearnom industrijom dobila je sve informacije potrebne za svoj rad, za poboljšanje tehnologije i povećanje bezbednosti. Međutim, kada su pokušali da nauče nešto drugo, nisu smislili ništa. Nismo dozvolili curenje informacija, a i sami smo stekli veliko iskustvo u suočavanju sa takvim kriznim trenucima - hvali se bivši šef operativne grupe.

Prema podacima koje je Služba bezbednosti Ukrajine deklasifikovala 2006. godine, preko 1,5 hiljada ljudi učestvovalo je u kontraobaveštajnim aktivnostima.