PROKLETSTVA Kada ljudi prekrše pisana ili nepisana pravila može ih zadesiti nesreća!

Tokom istorije ljudi su iz različitih razloga širili priče o prokletstvima. Da li je u pitanju sujeverje, da li je u pitanju traženje objašnjenja za teško objašnjive događaje ili "nešto" zaista postoji....

satanizam
satanizam, Foto: Shutterstock

Ovo su neke od najpoznatijih prokletstava za koje smo sigurno bar jednom čuli.

Verujete li u prokletstva?

Ukupan broj glasova: 22

  • Da, verujem : 86% (19)
  • Ne, mislim da su to prazne priče: 14% (3)

Tutankamonova kletva

U februaru 1923. godine britanski tim arheologa otvorio je grobnicu čuvenog Tutankamona, egipatskog faraona iz 14. veka pre nove ere. Dva meseca kasnije, kada je sponzor ovog tima umro od bakterijske infekcije, britanski mediji tvrdili su, bez ikakvog dokaza, da je umro zbog "Tutankamonove kletve". Svaki put kada je drugi član tima umro, mediji su iznova govorili o ovome.

Kletvu Tutankamona i drugih mumija izmislili su Evropljani i Amerikanci dok su njihove zemlje uzimale vredne artefakte iz Egipta.

Nakon što je potonuo Titanik 1912. godine, neki listovi su čak objavili teoriju da je brod potonuo zbog "mumijske kletve".

Piramide Egipat Kamila Kamile
Piramide Egipat Kamila Kamile, Foto: Shutterstock

Prokletstvo poljske kraljeve grobnice

Grupa arheologa je 1973. godine u Krakovu otvorila grobnicu poljskog kralja Kasimira IV Jagelona iz 15. veka. Kao što je bio slučaj sa grobnicom Tutankamona 50 godina ranije, evropski mediji su brujali o ovom događaju, a istraživači uključeni u sve ovo šalili su se da rizikuju od kletve.

Ipak, kada su neki članovi tima počeli da umiru nedugo posle toga, neki mediji su opet govorili o prokletstvu.

Stručnjaci su, međutim, kasnije pronašli tragove smrtnosnosne pečurke unutar grobnice koja je izazivala bolest pluća kada se udiše. To je bio uzrok njihove smrti.

Beli dijamant
Beli dijamant, Foto: Shutterstock

Prokletstvo dijamanta

Francuski trgovac draguljima Žan Baptist Taverne je 1660-ih kupio veliki dijamant nepoznatog porekla na putovanju u Indiji. Ipak, do 20. veka se u SAD i Evropi proširio mit da je Taverne ukrao dijamant sa statue jedne Hindu boginje.

Mediji i juveliri tvrdili su da je dijamant proklet i da donosi lošu sreću onome ko ga poseduje.

Do 1839. godine, dijamant je završio kod Henrija Filipa Houpa, holandskog kolekcionara u Londonu, te je dijamant nazvan "Hope" (nada). Međutim, priča o prokletstvu je i dalje postojala.

Francuski juvelir Pjer Karije navodno je iskoristio ovu priču da poveća vrednost dijamanta kada ga je prodao američkoj naslednici Evelin Volš Meklin početkom 1910-ih.

Nakon što je ona umrla, dijamant je pripao američkoj firmi koja ga je prikazala pre nego što ga je 1958. donirala "Smitosnijanu" gde se i danas nalazi.

Džeki Kenedi Onazis
Džeki Kenedi Onazis, Foto: Youtube/Printscreen

Prokletstvo Tipekanua

Sredinom 20. veka, američki mediji počeli su da primećuju određen obrazac kada je reč o umiranju tamošnjih predsednika. Počevši od Vilijama Henrija Harisona do Džona F. Kenedija, svakih 20 godina izabrani predsednik bi umro tokom mandata.

Harison je prvi predsednik koji je umro dok je bio na vlasti, izabran je 1840. Usledili su Abraham Linkoln, izabran 1860 (kasnije i 1864.), Džejms Garfild, izabran 1880, Vilijam Mekinli, izabran 1900, Voren Harding, izabran 1920, Frenklin D. Ruzvelt, izabran 1940 (kao i 1932, 1936, 1944), i JFK, izabran 1960. godine.

Samo je jedan predsednik između Harisona i JFK ispao iz ovog obrasca i to Zakari Tejlor, koji je izabran 1848 i umro 1850.

Tvrdi se da je "obrazac" zapravo kletva Tekumsega, nakon što su Harisonove trupe porazile njegove u bici kod Tipekanua 1811. godine.

Makbetova kletva

Postoje brojna sujeverja u svetu pozorišta. Loša je sreća poželeti glumcima sreću i umesto toga im često govore da "polome nogu". Takođe, loša je sreća izgovoriti reč "Magbet" osim u slučaju kada se izvodi čuveno Šekspirovo delo.

Navodno je to zato što je tragedija zadesila produkciju predstave. U stvarnosti su ove priče kombinacija izmišljotina i selektivnog prikupljanja dokaza.

Legenda je navodno započela sa Maksom Birboom, britanskim karikaturistom i kritičarom rođenim 1870-ih, skoro tri veka posle prvog Magbetovog izvođenja. Iznerviran što je Makbet toliko popularan izmislio je priču da je prva glumica koji je glumila Ledi Makbet umrla neposredno pre predstave.

Od tada je ova priča postala deo mita da je predstava prokleta i da je donela peh onima koji su u nju uključeni.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi