Gde je zlato Kraljevine Jugoslavije? Nije tačna priča da je kralj Petar pobegao sa narodnim parama
U drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka knez Pavle je bio duboko svestan evropske realnosti – da se versajski sistem raspada i da je Nemačka postala poluga koja stvara novi poredak.
Shutterstock, ilustracija
Da li čuvate svoju ušteđevinu u banci?
Prvi deo zlatnih rezervi prebačen je u Englesku, u maju 1939. godine. Transport je izvršen razaračem "Beograd". U Englesku je stiglo 980 sanduka u kojima se nalazilo 3.379 zlatnih poluga. Narodna banka Kraljevine Jugoslavije u Londonu je već imala 225 zlatnih poluga, pa je ta rezerva uvećana na 44.886,61 kilograma.
Prema svim raspoloživim podacima do kojih je došao istoričar Miodrag Janković, uoči puča 27. marta 1941. godine Kraljevina Jugoslavija je posedovala 84.574 kilograma čistog zlata.
Posle početka Drugog svetskog rata, kada se očekivao napad na Englesku, odlučeno je da se zlato hitno prebaci u SAD. U Njujork je iz Engleske transportovan 33.683,51 kilogram zlata. U engleskom trezoru do kraja rata je ostalo 11.203,10 kilograma.
Sredinom 1940. godine organizovana su još dva transporta: zlato je povučeno iz Švajcarske i preko Atine upućeno u Njujork (344 sanduka, odnosno 14.168,16 kilograma čistog zlata). Neposredno pred bombardovanje Beograda, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je kod Federalnih rezervi u SAD imala 41.666 kilograma zlata.
U trezorima u zemlji ostao je 10.703,41 kilogram: u užičkom podzemnom trezoru 9.611,30 i u Sarajevu 1.089,80 kilograma. Ministar finansija u Simovićevoj pučističkoj vladi, Hrvat dr Juraj Šutej, naredio je 7. aprila 1941. da se zlato iz užičkog trezora (204 sanduka) premesti u Mostar.
Kad je 10. aprila u Zagrebu proglašena NDH, ovo zlato je 14. aprila hitno prebačeno u Nikšić i sklonjeno u pećini Trebjesa. Ni tu nije ostalo, već je 15. aprila sklonjeno na aerodrom Krapino polje, radi prebacivanja u inostranstvo. Zlato koje je ostalo u Sarajevu zaplenile su ustaše. Na nikšićkom aerodromu ostalo je 190 sanduka državnog zlata.
U avione je, zbog male nosivosti i prevelikog broja putnika, ukrcano svega 14 sanduka, sa 674 kilograma zlata. Pučistička vlada ponela je osam sanduka (385 kg), a generalitet šest (289 kg). U avionu generala Bore Mirkovića bilo je najviše – tri sanduka sa zlatom.
Zlato koje su doneli u Englesku, pučisti su morali da deponuju u Engleskoj banci. Od toga su isplaćivane plate ministrima i službenicima u njihovim vladama u Londonu, kao i mesečne prinadležnosti kraljici Mariji, kralju Petru Drugom i njegovoj braći kraljevićima Tomislavu i Andreju do 1952. godine.
To nije bilo sve. Pučističke vlade – generala Simovića, Slobodana Jovanovića (dve), Miloša Trifunovića, Božidara Purića i Ivana Šubašića – imale su na raspolaganju depozit Narodne banke Kraljevine Jugoslavije u banci Federalnih rezervi u Njujorku u iznosu od 24.587.814,08 dolara. Na tom računu posle rata je ostalo neutrošeno svega 662.757,13 dolara. Oni su, u emigraciji, potrošili blizu 20 miliona dolara.
Od zlata koje je ostalo u Nikšiću, 100 kilograma je ukradeno u haosu tokom bekstva vlade. Italijani su oteli 176 sanduka, ili 8.393,22 kilograma. Nemci su u manastiru Ostrog zaplenili četiri sanduka sa 188,45 kilograma. Četnici su pronašli i uzeli jedan, a Ozna je uzela pet sanduka i prenela ih u Beograd. Ustaše su, videli smo, ukrale 1.089,80 kilograma.
U tom podnesku profesor Bartoš je tvrdio da je reč o depozitu u nuždi i da on ne sme da se dira. Međutim, ovaj prigovor je odbijen. I tako su naši "saveznici" Amerikanci iz jugoslovenskog depozita od 41.666 kilograma monetarnog zlata uzeli sebi 15.649,22 kilograma.
Vreme će pokazati da Amerikanci nisu naplatili samo imovinu koju su komunističke vlasti konfiskovale američkim građanima 1948. godine. Pragmatičari kakvi jesu, kao prava trgovačka nacija, oni su naplatili sve ono što su tokom rata, naročito poslednjih godinu-dve, slali kao pomoć. Sve oružje, uniforme, hranu, vozila, avione… koje su za vreme rata isporučili bilo Brozovim partizanima ili Mihailovićevim četnicima.
Ostaje činjenica da Karađorđevići nisu "pobegli sa narodnim parama". Kralj Petar Drugi je iz Nikšića odleteo samo sa ličnim prtljagom. Knez Pavle je, sa porodicom, 27. marta 1941. godine u ponoć, takođe samo s ličnim prtljagom, ukrcan u voz koji ga je odvezao u Grčku, gde je predat Englezima, koji su ga internirali u Keniju.
Pročitajte još: