Evo kako se Renoarova "Kupačica" našla u Narodnom muzeju
Jula 1935. godine se Narodni muzej u Beoradu, tada pod nazivom Historijsko-umetnički muzej, preseljen i spojen sa Muzejem savremene umetnosti, pripremao se za novo poglavlje, za svečano otvaranje u zgradi Novog dvora. Uvećani Narodni muzej postojaće nepunih deset godina (mart 1935-decembar 1944.) pod imenom Muzej kneza Pavla.
Shutterstock
U vreme kad se beogradski muzej pripremao za ovu nabavku na licitaciji u Parizu, slikar već šesnaest godina nije bio među živima i njegovi radovi su imali značajnu tržišnu vrednost.
Da bi se značajni otkup ostvario, pored namenskih sredstava za otkupe kojima je muzej raspolagao novac se prikupljao i dobrovoljnim prilozima. Pored toga, direktor muzeja, Milan Kašanin je vanredno zatražio od nadležnog ministarstva, još trećinu potrebne sume.
Započeti ovako ambiciozno popunjavanje kolekcija novootvorenog muzeja bio je ne samo interes uprave Muzeja kneza Pavla oličene u ličnostima samog kneza i direktora Milana Kašannina, već i države koja je odobrila dodatni kredit i slika je kao paradigma buduće stalne postavke stigla u Beograd, spremna za svečano otvaranje. Muzej je trasirao putanju razvoja, usmerenu pre svega ka slikarstvu na liniji evropskog umerenog modernizma.
Ta vrsta podrške, koja se prepoznaje iz vremena Muzeja savremene umetnosti (1929-1935), koji je takođe bio pod pokroviteljstvom kneza Pavla, u trenutku spajanja sa Narodnim muzejem, samo se dodatno intenzivirala.
Pročitajte još: