Koje tragove je iza sebe ostavila drevna civilizacija i da li bismo ih prepoznali
Možemo li mi sa sigurnošću reći da na Zemlji nekada davno nije već postojala razvijena civilizacija nekih ranijih bića, koja je nestala, bilo svojom krivicom, bilo zbog spoljnih uticaja?
Shutterstock
Ranije civilizacije smo navikli posmatrati kroz materijalne ostatke njihove kulture. Takvi tragovi ranijih društava su u redu ako nas deli samo nekoliko hiljada godina. Ako odemo više miliona, ili stotina miliona godina u prošlost, stvari postanu složenije.
Sa obzirom da bi svi direktni dokazi nakon prolaska tolikih miliona godina već davno nestali, kakvi bi dokazi još mogli postojati. Najbolji način da odgovorimo na to pitanje jeste da pokušamo shvatiti koje bismo dokaze mi ostavili za sobom ako bi ljudska civilizacija propala.
Masovno korišćenje veštačkog đubriva hrani 7 milijardi ljudi, ali isto tako znači da smo promenili životni tok azota na planeti. Budući naučnici bi kao posledicu toga mogli videti azot u sedimentima iz našeg doba. Isto tako naša glad za retkim elementima koji se koriste u industriji bi trebala biti očigledna jednog dana jer daleko više njihovih atoma sada luta površinom Zemlje nego što bi inače.
Tu je još sva plastika koju koristimo. Studije su pokazale rastuće količine plastičnog smeća po morskome dnu sve do Arktika. Vetar, sunce i talasi melju velike plastične predmete i ostavljaju mora prepuna mikroskopskih čestica plastike koje na kraju završe na dnu okeana, stvarajući sloj koji bi mogao trajati milionima godina.
Uzevši sve ovo u obzir, ako je industrijska aktivnost ranije vrste bila kratkotrajna, možda je nećemo tako lako primetiti. Potrebne su nove, detaljnije motode istraživanja kako bi se pronašli tragovi stvarno kratkotrajnog događaja u drevnim sedimentima.
Nije nemoguće da na planeti postoje ciklusi uspona i padova industrijskih civilizacija, koje koriste zemljine resurse pre nego što nestanu, pri tome stvaraju uslove da jednom kasnije nikne neka nova civilizacija.
Pročitajte još: