Dragoceni metal svoju boju duguje brojnim faktorima

Za one koji ne znaju Zlato  je hemijski element Au (Aurum na latinskom jeziku, što znači sjaj zore) i atomski broj 79 u periodnom sistemu hemijskih elemenata.

Kako to kvantna mehanika vidi, elektorni u atomu nalaze se na izolovanim orbitama. Kada je srebro u pitanju, potreban je ultraljubičast foton, velike energije, kako bi se elektron prebacio na višu orbitu.

Foton je elementarna čestica, bez mase mirovanja. Fotoni manje energije pripadaju vidljivom delu spektra i odbijaju se od atoma, pa srebro deluje poput ogledala.

Elektron je sastavni deo atoma. Zatim dolazimo do relativnosti. Naime, zbog veličine atoma zlata, njegovi elektroni kruže upola manjom brzinom od brzine svetlosti.

Kada se iz srebrnaste boje uklone talasne dužine koje pripadaju plavom spektru, ostaju samo one koje pripadaju žutom delu, pa nam se iz tog razloga zlato čini žutim.

Procenjuje se da je do kraja 1973. u svetu bilo proizvedeno ukupno oko 80.950 tona zlata. Godišnja svetska proizvodnja zlata iznosi oko 1000 tona.

Ukupna vrednost svetskih zaliha zlata iznosi danas oko 70 milijardi dolara. Dve trećine tog iznosa nalazi se u obliku zlatnog novca ili zlatnih poluga u trezorima emisionih banaka (prvenstveno u SAD).

Najveće nalazište zlata je na Vitvatersrandu u Južnoafričkoj Republici, 1000 do 3000 m ispod površine Zemlje, iz kojega potiče polovina ukupne količine proizvedenog zalata u svetu. Druga značajna nalazišta su u SAD (Кalifornija, Кolorado, Aljaska), Кanada, Australija, Rusija (Ural) i Peru.

I na kraju par zanimljivosti o zlatu najteža zlatna poluga na Zemlji ima masu od 250 kg. Grumen čistog samorodnog zlata mase 120 kg je pronađeno je u Australiji davne 1869. godine.