Činjenice koje sigurno niste znali o Ajnštajnu: Bio je kriv za atomsku bombu, a problem sa ženama je posebna priča!

Prva od naših činjenica o Albertu Ajnštajnu je najpoznatija: Ajnštajn je bio genije - naročito na polju nauke, gde je mnogo doprineo poznavanju sveta, a posebno u fizici. Bio je sjajan mislilac na polju umetnosti i filozofije, kao i uspešni violinista. Verovao je u snagu mašte i radoznalosti - smatrao je da postavljanjem pitanja možemo ići dalje u potrazi za znanjem. U školi se prvo borio u gimnaziji Luitpold u Minhenu, a zatim kasnije u Švajcarskoj saveznoj politehničkoj školi u Cirihu, borio se sa strogim nastavnim stilom. Učio je bolje prateći opušteniji pristup.

Ajnštajna je vodila potraga za sigurnošću

Sledeća od naših činjenica o Albertu Ajnštajnu otkriva da iza Ajnštajnovog istraživanja i razmišljanja o svetu leži potraga za sigurnošću. Snažno je verovao u ideju da postoji spoljni svet izvan naše percepcije o njemu. Svoju ideju da apsolutni oblici postoje primenio je na nauku i na moralnu filozofiju. Njegov cilj je bio otkriti sigurnost u matematici i nauci i postići objektivni moral.

Ajnštajnova misao u slikama i muzici

Ajnštajnov veliki proboj u istraživanju proizašao je iz vizuelnih eksperimenata izvedenih u njegovoj glavi. Matematičke jednačine bi zamislio kao niz slika i pomoću ove metode utvrdio međusobne veze između stvari. Njegova teorija relativnosti nastala je zamišljajući kako munja udara u voz i zamišljajući da se to dešava u različito vreme dok je voz ubrzavao. Razmišljao je u muzici, apstraktnim obrascima i osećanjima, verujući snažno u snagu nadahnuća i intuicije.

Nacisti su Ajnštajna proganjali

Činjenice Alberta Ajnštajna pokazuju da je 1933. godine pobegao u SAD nakon što su ga nacisti našli na meti i označili kao jevrejskog naučnika. Oduzeta mu je imovina u Nemačkoj. Nacisti su tvrdili da on nije genije i da je njegova teorija relativnosti nevažna i plagijarizovana. Ajnštajn je završio na Univerzitetu Princeton, gde je sprovodio veći deo svojih kasnijih istraživanja. Nikada nije napustio SAD i na kraju je proglašen američkim državljaninom 1940.

Ajnštajn je bio domaći aktivista

Ajnštajn je bio otvoreni pacifista, možda zbog svoje uloge u pronalasku i upotrebi atomske bombe. Zapanjen napadima na Hirošimu i Nagasaki, radio je sa UN na smanjenju upotrebe bombe i osiguravanju da se koristi samo kao sredstvo odvraćanja. Pored toga, bio je veliki zagovornik građanskih prava, videći vezu između tretmana Jevreja u Evropi i načina na koji se afroameričko stanovništvo odnosilo na američkom jugu.

Ajnštajna su zanimale veze između energije, svemira i svetlosti

Ajnštajna su zanimale energija, svetlost, prostor i vreme i moguće veze između njih. Svetlost je video i kao čestice i kao talase. Njegova formula E = mc2 pokušava da dokaže da su materija i energija različite manifestacije iste supstance. Činjenice Alberta Ajnštajna dokazuju da su ubrzanje i gravitacija ekvivalentni. Njegova područja istraživanja fokusirala su se na veze između prostora, vremena i energije; crvotočine; Crne rupe; mogućnost putovanja kroz vreme i stvaranja univerzuma.

Ideje Ajnštajna i Bude su slične

U smislu mišljenja da je svet ujedinjen i da postoji veza između fizičkog i duhovnog, Ajnštajnove ideje mogu se uporediti sa idejama nekih istočnjačkih filozofija, posebno budizma. I Buda i Ajnštajn su testirali teorije, ali Ajnštajn je inspiraciju tražio od spoljašnjeg sveta, dok je Buda gledao u sam um. Iako Ajnštajn nije verovao u Boga, čudio se lepoti i čudu strukture sveta i pokušavao da je razume.

Ajnštajn je izumeo ekološki frižider

Jedna od naših malo poznatih činjenica o Albertu Ajnštajnu je da je on izumeo posebnu vrstu frižidera koji koristi zelenu tehnologiju kako bi sprečio curenje toksičnih gasova. Nije imao pokretne delove i koristio je komprimovane gasove kako bi predmete držao hladnima. Naučnici sa Univerziteta Okford rekonstruisali su njegov dizajn dok su pokušavali da osmisle frižider koji ne troši struju i koji je ekološki prihvatljiv. Frižideri su veoma štetni po životnu sredinu jer rade širenjem i skupljanjem stakleničkih gasova koje stvara čovek: freon. Pored toga, Ajnštajnove studije o teorijama svetlosti koriste se u tehnologiji za televizore.

Za Ajnštajna se mislilo da je pomalo spor

Ajnštajn je sporo učio da govori, imao je vrlo slabo pamćenje i nije mogao da se seti imena, datuma i brojeva. Bilo mu je teško u školi dok se borio sa pedagoškim sistemom. Takođe je pao na prijemnom ispitu za univerzitet. Činilo se da njegov um deluje na drugačiji način od mnogih drugih ljudi - razmišljao je u slikama i osećanjima. Dugo je razmišljao o stvarima: na primer o prostoru i vremenu. Nije voleo autoritet i često je to ispoljavao očiglednim tokom svog života.

Ajnštajn je otkrio da se svemir širi, ali je mislio da je to greška

Ajnštajn je prvi otkrio jednačinu koja pokazuje da se svemir širi. Jedna od naših velikih činjenica o Albertu Ajnštajnu je da je sumnjao u verodostojnost ovoga i smatrao je greškom sve dok teleskop Hubble kasnije nije potvrdio teoriju. Kasnije je to opisao kao svoju najveću grešku. Naučnici sada rade na ovome kako bi pokušali da razumeju geometriju univerzuma: čini se da se tamna energija suprotstavlja gravitaciji, zbog čega se svemir širi.

Ajnštajnov mozak čuvan je 20 godina nakon njegove smrti

Objavljeno je da mu je patolog Tomas Harvi, koji je izvršio obdukciju Ajnštajnovog tela, ukrao mozak i čuvao ga više od 20 godina. Njegov mozak je bio oko 1,5 puta veći od prosečnog ljudskog mozga. Zapravo, kada je bio beba, njegovi roditelji su bili veoma zabrinuti zbog ogromne veličine Ajnštajnove glave. Harvei je Ajnštajnov mozak zadržao u tegli, izmerio ga i fotografisao, podelio na blokove kako bi ga pažljivije pregledao. Kasniji istraživači otkrili su da njegov mozak ima deblje grebene i vlakna.

Ajnštajn je imao problema sa ženama

Ajnštajn je imao rani brak sa ženom po imenu Mileva Marić dok je još bio mlad. Pre nego što su se venčali, imali su vanbračno dete, koje je dato na usvajanje. Ajnštajn i Mileva su se razveli, a Ajnštajn se potom oženio svojom rođakom Elzom, ali nije se odrekao svojih mnogih dama sa strane. Ajnštajn i Elza su imali dva sina zajedno i ona je tolerisala njegove neverice. Kada je dobio Nobelovu nagradu, novac koji je od nje zaradio otišao je njegovoj bivšoj supruzi Milevi u brakorazvodnoj nagodbi.

Ajnštajnova slika postala je kultna

Ajnštajn je poznat po svojoj ludoj kosi i pomalo zgužvanom izgledu. Njegova slika je trenutno prepoznatljiva milionima ljudi širom sveta i široko se koristi u oglašavanju i popularnoj kulturi. Čuvena fotografija na kojoj viri jezik nastala je nakon što ga je fotograf naterao da se nasmeje u potrazi za fotografijom. Činjenice Alberta Ajnštajna pokazuju da je tražio devet primeraka ove slike; jedan od onih, koja je potpisana, kasnije je prodata na aukciji za 75.000 dolara. Ajnštajn je bio odsutan, mrzeo je da nosi čarape i voleo je da puši lulu.

Ajnštajn je bio kriv za atomsku bombu

Jedna od naših nesrećnijih činjenica Alberta Ajnštajna je da je njegov rad u fizici, posebno proračun energije da je E = mc2, doveo do kasnijeg pronalaska atomske bombe. Ajnštajn sigurno nije bio uključen u ovo istraživanje i zažalio je što su njegova istraživanja između energije, mase i brzine imale veze sa tako snažnim posledicama. Kao predani pacifista, pisao je Ruzveltu 1939. godine, upozoravajući ga da su nacisti možda otkrili bombu i da bi SAD trebale da akumuliraju svoje zbog mogućnosti odmazde.

Bonus video