CIA je pokušala da koristi mačke kiborge za špijuniranje Sovjeta, ali im je plan pregazio taksi

Mačke su misteriozne, kradljive, znatiželjne i bez sumnje psihopate . Možda tada nije bilo iznenađenje da su mačke nekada bile viđene kao idealan materijal za špijune.

Još 1960-ih, američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) potrošila je milione dolara i godine rada razvijajući špijuna kiborga-mače dizajniranog da prisluškuje Sovjete i prikriveno dolazi do informacija. Na nesreću Amerikanaca, njihovi snovi o špijunskoj mački prerano su propali kada je njihov projekat kućnih ljubimaca navodno zgnječio taksi u prolazu.

Priča o špijunskoj mački može se sastaviti zahvaljujući gomili deklasifikovanih dokumenata iz 1960-ih i drugim izvorima iz obaveštajne zajednice hladnog rata. Pod kodnim nazivom „Operation Akustik Kitti“, projekat je labavo uključivao ideju o ugrađivanju mikrofona u ušni kanal mačke i malog radio predajnika u dnu njegove lobanje, prema knjizi Frankenštein's Kats. Opremljena ovim jednostavnim uređajima, mačka bi mogla da se obuči da se ušunja u sovjetske ambasade, ili čak u Kremlj, gde bi snimala rezervacije i prosleđivala ih agentima CIA.

Dokumenti CIA takođe objašnjavaju kako su eksperimentisali sa tehnikama da bi špijunskim mačkama zapovedali slušnim komandama, efikasno kontrolišući kretanje mačke poput automobila na daljinsko upravljanje. Na kraju, kao što vam svaki vlasnik mačke može reći, nije najlakše stvorenje za dresuru.

„Potrošeno je mnogo novca. Razrezali su mačku, stavili baterije u nju i ožičili je. Rep je korišćen kao antena. Napravili su monstruoznost. Testirali su ga i testirali ”, rekao je Viktor Marčetti, specijalni pomoćnik zamenika direktora CIA šezdesetih godina, prema knjizi The Vizards of Langlei iz 2001. godine .

Dalje je objasnio da je jedna od prvih špijunskih mačaka prerano umrla tokom jednog od svojih najranijih eksperimenata u stvarnom svetu: „Napokon su spremne. Izveli su je u park i usmerili prema klupi u parku i rekli: „Slušajte onu dvojicu ...“ Izveli su je iz kombija, a taksi je došao i pregazio je. Tamo su sedeli u kombiju sa svim tim brojčanicima, a mačka je bila mrtva! “

Marčetti je kasnije postao otvoreni kritičar američke obaveštajne zajednice. Bilo je poznato da je izneo neke kontroverzne i sumnjive ideje, od kojih su se neke smatrale teorijama zavere, što znači da njegov uvid u bizarne prevare CIA-e treba uzimati sa određenim oprezom.

Zapravo, dokumenti CIA govore malo drugačiju priču. Teško-redigovan izveštaj pod nazivom "Pogledi na obučenim mačkama" ukazuje da je projekat bio donekle uspešan, ali je na kraju utvrđeno da je od koristi agencije. Pisalo je: "Uverili smo se da je to zaista moguće ... Ovo je samo po sebi izuzetno dostignuće."

Međutim, takođe napominje: "Naše završno ispitivanje dresiranih mačaka .... za upotrebu u ... uverilo nas je da se program neće praktično prilagoditi našim visoko specijalizovanim potrebama."

Izvešteno je da su potrošeni milioni dolara, ali san o kiborgovoj špijunskoj mački na kraju je uništen. Retrospektivno, možda mačke nisu bili najbolji kandidati za mešanje u geopolitičke tenzije naoružane nuklearnim oružjem.