Pre su se beležili na čađavom papiru, a danas je tehnologija napredovala: Blago Geofizičkog zavoda na PMF-u otkriva nam više o potresima u Hrvatskoj!

Do ovoga je marta, kad je Zagreb zadesio jak potres, a još razorniji onda i Baniju, malo ko znao išta o seizmologiji. Novonastali interes za tu oblast otkrilo nam je, međutim, i blago u podrumu Geofizičkog zavoda PMF-a u Zagrebu. Zahvaljujući svojem znanju, utecaju, ali i tadašnjoj Austro-Ugarskoj, državi koja je prema znanosti bila darežljiva, veliki je Andrija Mohorovičić početkom 20. veka u Zagreb dopremio u to doba najmoderniju seizmološku opremu. Stigla je 1908. na Grič i služila sve do 1990. godine, dakle više od 80 leta. Da zatreba, mogla bi seizmolozima služiti i danas, toliko je kvalitetna i izdržljiva.

Najstariji seizmografi iz 1908. i danas bi mogli poslužiti svrsi. Beč ih više nema, Zagreb da, sva je Mohorovičićeva oprema još dobra i mogla bi poslužiti svrsi, iako su današnji uređaji puno napredniji, kaže nam Ivica Sović, predavač i seizmolog s PMF-a. Provodi nas kroz mali muzejski prostor fakulteta i priča kako je Mohorovičić bio ne samo izuzetan naučnik, nego i, očito, preduzimljiv čovek.

Seizmograf je potres beležio na čađavom papiru, koji se zatim lakirao.

- Sve što je tražio od države, on je i dobio, zato što su u Beču sedeli činovnici koji su radili svoj posao i razumeli potrebe nauke. Od 1918. je ipak počela ona "lako ćemo", po kojoj živimo i danas - kroz smeh će profesor. Pokazuje nam seizmografe koji su stigli taman uoči potresa na pokupskom području 1909. i zabeležili ga. Štaviše, zabeležili su i Veliku sibirsku eksploziju iste te godine, kao i potrese u Italiji. Sve je to Mohorovičiću pomoglo u njegovim kasnijim, velikim saznanjima o postojanju zemljine kore i sloja, na temelju kojih se seizmologija dalje razvijala.

Hippov kronograf - deo opreme koja je beležila potrese, njihovo tačno vreme... - U Beču ove seizmografe više nemaju, naši su sačuvani i očuvani. Reč je o velikim raritetima - priča nam prof. Sović. Danas našim seizmolozima, nažalost, štošta nedostaje, jer imaju 17 seizmografa po državi, a trebalo bi ih biti barem sto. Mohorovičić se, duboko u zemlji koju je proučavao, verojatno hvata za glavu od muke.Mohorovičićevi kronometri, deo skupe geofizičke opreme koja je pomogla njegovim velikim otkrićima. Tadašnja je oprema bila dugovečnija od današnje jer nije bilo elektronike, korodiranja, kondenzatora...