Velika misterija da li su astronauti sleteli na mesec ili je to bio samo studio?

Najveća prevara u istoriji čovečanstva. I jedno veliko pitanje: " Da li su amerikanci ikada kročili ( bili) na Mesecu?" Ovu temu možda je najbolje početi sa jednim izuzetnim dokazom da Amerikanci nikada nisu bili na Mesecu! Jedan novinar se dosetio kako bi mogao proveriti јe li čovek zaista bio na Mesecu....

On јe zamolio Nila Armstronga, prvog čoveka koјi јe stupio na Mesec, da stavi ruku na Bibliјu i da se zakune da јe zaista tamo bio. Na iznenađenje svih, Nil Armstrong to јe odmah odbio i ni po koјu cenu niјe želeo Bibliјom potvrditi svoј odlazak na Mesec.

Novinar mu јe čak ponudio pet hiljada dolara za dobrotvorne svrhe ako učini tu malu sitnicu; stavi ruku na Bibliјu i zakune se da јe bio na Mesecu, ali Amstrong niјe želeo ni da čuje.

Pitate se zašto јe to tako teško? Pa, verovatno zato što Nil Armstrong zapravo nikada niјe ni bio na Mesecu! A, tu je i izjava jednog NASA-inog čoveka, kada su ga nedavno pitali kada će ponovo na Mesec. Njegov odgovor bio je, "Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo..." Da li je greškom načinio lapsus ili je samo bio iskren, ali ovo je prilično čudno.

Pre 40 godina, pomoću štapa i kanapa ladno su u konzervi išli na Mesec, a danas sa ovakvom tehnologijom, još uvek čovečanstvo čeka?

Uverenje da je čovek kročio na Mesec, odnosno da su poduhvati misije Apolo bili uspešni, toliko je čvrsto ukorenjeno u našoj svesti da tvrdnja da to nije istina deluje prilično smešno svakome. To je prihvaćeno kao svojevrsna dogma. Pa ipak, ima mnogo ozbiljnih dokaza u prilog tvrdnji da je celo čovečanstvo žrtva jedne od najvećih podvala u režiji Amerike, to jest NASA-e, ( Američka agencija za svemirska istraživanja).

Počelo je pre dvadeset godina kada jednom od inženjera koji je radio na projektu savest više nije dozvoljavala da ćuti. Izdao je knjigu gde je potanko objasnio ovu neviđenu prevaru.

Tu su bile navedene sve same činjenice, kao što su: mesto gde je sve snimano, boravak astronauta u karantinu posle 'vraćanja na Zemlju' gde su u stvari učili odgovore na sva moguća pitanja koja će im biti postavljena od strane novinara, izbacivanje modula iz transportnog aviona - kao navodno spuštanje modula na Zemlju, pogibija tog pilota koji je vozio taj avion već na njegovom prvom sledećem letu, istina o lunarnom modulu koji nikada nije testiran na Zemlji i mnogo toga još.

NASA je bila potpuno zatečena i uložila je nekoliko desetina miliona dolara da bi demantovala ove informacije. A zašto uložiti toliki novac za nešto što se smatra potpuno normalnim, očiglednim i sveprihvaćenim.

Samo logičko razmišljanje baca totalnu sumnju na ovaj njihov 'poduhvat'. Kada su Rusi otišli u orbitu, Amerikanci su bili poniženi. Da i oni odu u orbitu, bili bi samo drugi koji su to uradili. Samo je postojala jedna opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse. Odlazak na Mesec bio je jedino rešenje. I šta su uradili, pa ladno su otišli na Mesec i to u rekordnom roku.

Ovde treba spomenuti jednu činjenicu kada su vojni avioni u pitanju, a to je da je jednom vojnom avionu, od ideje pa do konačne realizacije, to jest da se nađe u naoružanju jedne armije, potrebno 15 godina. Koliko je potrebno onda jednoj napravi koja 'vozi na Mesec'.

Po toj logici oni su trebali još početkom 50 godina da krenu u realizaciju projekta leta na Mesec. A kakva je tehnologija bila 50-tih godina? Pogledajte auto industriju ili avio industriju toga doba. Informatičari koji dobro poznaju istorijat računarstva takođe vrlo dobro znaju na šta su ličili tadašnji računari, šta su mogli i naročito koliko su bili veliki.

 Dokazi koji ne idu u Nasinu korist

1969. godine ( a kamoli na početkju projekta) kompjuterski čip još nije bio pronađen. Maksimalna kompjuterska memorija bila je 256 kilobajta, a kompijuter u Apolo 11 imao je 'neverovatnih' 32 kilobajta memorije. U današnje vreme jedan obian mali kalkulator ima deset puta više memorije nego računar Apola 11. I sa tim su oni - amerikanci otišli na Mesec i naravno vratili!?

Kako sprečiti današnju tehnologiju da otkrije prevare na snimcima i video materijalu. Vrlo jednostavno. Francuski časopis Figaro objavio je vest da je NASA 'izgubila' ni manje ni više nego 13.000 kaseta na kojima su bili snimci sa meseca. Ono što nema, ne možete ni testirati.

Gde su kasete sklonjene, samo oni znaju. Inače, treba spomenuti i autora Vilijama Kerela, koji je snimio dokumentarni film 'Operation Lune' za francuski 'Point du Jour Production and Arte France'.

U ovom dokumentarcu, udovica poznatog režisera Stenlija Kjubrika otkriva frapantnu činjenicu da je on bio angažovan 1969. godine od strane američke državne administracije da snimi kadrove šetnje astronauta po Mesecu.

Sletanje na Mesec prvi korak, Nil Armstrong .Da li je sletanje na Mesec pravljeno u studiju ili možda ne?

Stenli Kjubrik je uradio taj zadatak i to u istom studiju gde je završio i svoj najpoznatiji film 'Odiseja u svemiru 2001'. Kjubrik je za snimanje tih kadrova koristio specijalne Zeiss objektive, koji su bili napravljeni upravo za potrebe NASA-e.

U filmu se navodi da je američkoj administraciji bilo najvažnije da astronauti budu viđeni kako hodaju po Mesecu. Nagrada Kjubriku za dobro obavljen posao bila je ta da je on dobio te iste objektive da bi kasnije mogao da snimi svoj film 'Beri Lindon', za koji je specifično da uopšte nije korišćeno veštačko svetlo, već samo svetlost sveća.

Bonus video