„U prošlosti se Puk Bai zamrzavao svake godine, sada nas to iznenađuje“
"Tačka smrzavanja Baltičkog mora je oko - 0,7 stepeni C. Voda će se brže smrzavati uz obalu, gde su talasi manji, gde je plaža mokra od vode. A posebno u zalivu, gde je vode manje valovita i plitka “- kaže u intervjuu za National Georpahic prof. Mariusz Sapota sa Instituta za okeanografiju Univerziteta u Gdanjsku
Led, poledica, pad, Foto: Profimedia.rs"Tačka smrzavanja Baltičkog mora je oko - 0,7 stepeni C. Voda će se brže smrzavati uz obalu, gde su talasi manji, gde je plaža mokra od vode. A posebno u zalivu, gde je vode manje valovita i plitka “- kaže u intervjuu za National Georpahic prof. Mariusz Sapota sa Instituta za okeanografiju Univerziteta u Gdanjsku.
- Trenutno je laguna Visla zaleđena, dok je u okolini ostrva Sobieszevo tzv. ledene plaže
- Dakle, Baltičko more se može smrznuti? "U prošlosti to nije nikoga impresioniralo. U prošlosti se deo Puk Baia zamrzavao gotovo svake godine" - kaže prof. Sapota
- Svet biljaka i životinja nije pogođen. "Organizmi neće umrijeti nakon dve nedelje mraza. Većina je hladnokrvna, a neki ulaze u letargiju."
Da li je zamrzavanje Baltičkog mora nešto neobično?
Salinitet Baltičkog mora je oko 0,7%, što znači da je tačka smrzavanja ovog mora oko 0,7 stepeni C. "Molimo pogledajte kakva je situacija u severnom delu Baltičkog mora, odnosno Finskom zalivu. Procenjuje se da na prelomu januara i februara led će biti debeo i do 30 cm, što je dovoljno da biste na njemu mogli bezbedno da vozite veliki automobil “, kaže on.
"Voda će se brže smrzavati na obali, tamo gde su talasi manji, gde je plaža mokra od vode. A posebno u zalivu, gde je voda manje valovita i plitka" - kaže on.
Sapota priznaje da smo se zbog globalnog zagrevanja navikli na navikavanje na smrznute plaže i zalive. "Tokom poslednjih nekoliko godina to je zapravo relativno retko. Ali kada smo pre 10 godina sprovodili istraživanja na području zaljeva Puck, mogli smo jednostavno hodati po ledu. Deo Puckog zaliva se gotovo svake godine smrzavao, a iz istorije znamo da su na prelazu iz 17. u 18. vek ljudi u Švedsku putovali saonicama “- kaže on.
Prema njegovom mišljenju, privremeno zamrzavanje neće uticati na svet baltičkih biljaka i životinja. "Organizmi neće umreti nakon dve nedelje mraza. Većina ih je hladnokrvna, neki upadaju u letargiju", rekao je. I dodaje da bi problem nastao ako bi ledeni pokrivač trajao nekoliko meseci. Tada bi organizmi morali da se počnu kretati, inače bi umrli. „Najosetljiviji na nedostatak kiseonika su beskičmenjaci koji se manje kreću, poput školjki.“
BONUS VIDEO
Snimak predsednika Vučića postao hit u Kini
povezane vesti
