Drevni grad Angkor u Kambodži nadvio je velike gradove Evrope - najmnogoljudniji grad koji krije mnoge tajne

Grad Angkor u današnjoj Kambodži odavno je poznat kao jedan od velikih bivših svetskih gradova. Međutim, o tome koliko je bio velik na vrhuncu i dalje se raspravlja, s tim što je veći deo grada povratila džungla i njegov obim nije jasan. Nova studija pokazuje da je na vrhuncu u 13. veku Angkor istovremeno smeštao 10 puta više ljudi nego London, što je daleko premašilo bilo koji savremeni evropski grad.

Kmersko carstvo (802 do 1431), vladalo je iz Angkora, pokrivalo je današnju Kambodžu, Laos i veći deo Tajlanda i Vijetnama. Evropski posetioci jugoistočne Azije bili su zapanjeni razmerama Angkor Vat-a , ogromnog hrama u srcu grada, za koji se smatra da je najveća verska građevina na kopnu na svetu. Koristili su razne metode kako bi pokušali da procene koliko je ljudi nekada živelo oko njega. Njihove tehnike su, međutim, bile nepouzdane i imale su divlje razilazeće figure. Proces se od tada zaustavlja izazovima posete oblasti tokom strahota Crvenih Kmera (1951–1999) i građanskog rata koji je sledio.

Dr Sara Klasen sa Univerziteta Britanske Kolumbije je preuzela zadatak, koristeći moderne tehnologije.

"Procena stanovništva Angkor-a predstavljao je trajni izazov, jer se konvencionalne metode za procenu veličine i gustine naseljenosti u urbanim oblastima ne mogu lako primeniti u Angkor-u, gde je nereligiozna arhitektura bila gotovo u celini sastavljena od organskih materijala koji su propadali, a da nisu ostali strukturni ostaci", Klassen i koautori pišu u časopisu Science Advances .

Međutim, tražeći suptilnije tragove ljudskog stanovanja, Klassen i koautori veruju da su granice grada uspostavili u različito vreme. Kombinujući ovo sa procenama gustine, zaključuju da je šire područje Angkora, uključujući ono što bismo danas mogli nazvati predgrađima, držalo 700.000-900.000 ljudi između 1180. i 1300. godine, vrhunca grada.

Poređenja radi, London je na kraju ovog vremena bio dom za samo 80.000 ljudi , a za većinu Angkor-ovih premijera bio je znatno manji. Drugi veliki evropski gradovi bili su veći, ali prema procenama čak i najveći se kreću između četvrtine i polovine veličine Angkora. Verovatno je to bio najmnogoljudniji grad na svetu u to vreme.

Oko 160.000 ljudi živelo je u gusto prepunom građansko-ceremonijalnom centru, a ostali u mnogo većem gradskom području Angkor i nasipima. Grad se prostirao na oko 3.000 kvadratnih kilometara, omogućavajući da se veći deo njegove hrane uzgaja u spoljnim krajevima. Autori priznaju da veličina gradskog ekonomskog sliva nije poznata.

O uzrocima propadanja Angkora raspravlja se čak i više nego o njegovoj najvećoj veličini, ali su verovatno doprinele bolesti i promene sezone monsuna, zajedno sa neuspehom da se održi sistem navodnjavanja od kojeg je grad zavisio. Ovo je omogućilo kmerima da padnu pod vlast susednog sijamskog carstva, koje je otpalo Angkor u znak odmazde zbog pobune 1431. godine, što je dovelo do toga da je većina njegovih građana napustila grad.