Pronašla je sina jedinca posle punih 30 godina pošto su ga oteli i prodali kao bebu!

Li Đingzi je provela više od tri decenije tražeći sina Mao Jina, koji je otet 1988. godine i prodat. Maltene je odustala od nade da će ga ikad ponovo videti, ali u maju je konačno primila poziv koji je sve vreme čekala.

Vikendima bi Đingzi i njen muž vodili njihovog mališana Mao Jina u zoološki vrt ili u jedan od mnogobrojnih parkova u njihovom gradu Ksijanu, prestonici provincije Šanksi u centralnoj Kini. I jedna od tih lokacija zauvek je ostala posebno živopisno urezana u njenom sećanju.

„U to vreme imao je jednu i po godinu. Odveli smo ga u gradski zoološki vrt u Ksijanu. Video je crva na zemlji. Bio je veoma radoznao, pokazao je prstom na crva i rekao: 'Mama, crv!' I dok sam ga vodila iz zoološkog vrta, držao je crva u ruci i prineo ga uz moje lice", kaže Đingzi.

Mao Jin je bio njen sin jedinac - kineska politika jednog deteta bila je u punom jeku, tako da nije ni mogla da ima više dece. Želela je da on uči marljivo i da bude uspešan, tako da mu je nadenula nadimak Đia Đia, što znači „veliki".

„Đia Đia je bilo veoma lepo vaspitano, pametno, poslušno i razumno dete. Nije voleo da plače. Bio je veoma živahan i šarmantan. Bio je ona vrsta deteta koje se odmah dopadne svakom čim ga vidi", kaže Đingzi.

On i njen muž bi ga ostavljali u vrtiću ujutro i odlazili po njega posle posla.

„Svakog dana posle posla bih se igrala sa svojim detetom", kaže Đingzi. „Bila sam veoma srećna."

Đingzi je radila za kompaniju za izvoz pšenice i u vreme žetve morala bi da ode iz grada na nekoliko dana da poseti dobavljače na selu. Đia Đia bi ostajao kod kuće sa tatom. Tokom jednog takvog putovanja, dobila je poruku od poslodavaca da mora hitno da se vrati kući.

„U to vreme, telekomunikacija nije bila napredna", kaže Đingzi. „Tako da sam dobila telegram sa samo šest reči: Vanredno kod kuće, vratite se smesta.' Nisam znala šta se desilo."

Žurno se vratila u Ksijan, gde joj je šef saopštio poražavajuću vest.

„Naš gazda je izgovorio samo jednu rečenicu: 'Vaš sin je nestao'", kaže Đingzi. „Mozak mi se zablokirao. Pomislila sam da se možda izgubio. Nije mi palo na pamet da neću moći da ga nađem."

Bilo je to u oktobru 1988. godine, a Đia Đia je imao dve godine i osam meseci.

Đingzin muž je objasnio da je pokupio Điu Điu iz vrtića i stao na putu do kuće da mu donese čašu vode iz malog hotela koji je bio u vlasništvu porodice. Ostavio je dete samo minut-dva kako bi ohladio vodu, a kad se okrenuo Đie Đie više nije bilo.

Đingzi je pretpostavila da će on brzo biti pronađen.

„Pomislila sam da se moj sin možda izgubio i da ne može da nađe put do kuće i da će ga dobronamerni ljudi naći i vratiti mi ga", kaže ona.

Ali kad je prošlo nedelju dana a niko ga nije doveo u policijsku stanicu, znala je da je situacija ozbiljna.

jen postarija majka takođe joj je služila kao podsetnik da nastavi da traži sina.

„Moja majka je umrla 2015. godine u 94. godini, ali pre nego što je preminula, jako joj je nedostajao Đia Đia. Jednom mi je ispričala da je sanjala da se Đia Đia vratio. Rekla je: 'Prošlo je skoro 30 godina, sad bi već trebalo da se vrati'", kaže Đingzi.

Kad je njena majka izgubila svest neposredno pred smrt, Đingzi je pretpostavila da je mislila na unuka.

„Šapnula sam na uvo moje majke: 'Mama, ne brini, definitivno ću naći Điu Điu'", kaže ona. „Nije to bilo samo da bih ispunila vlastitu želju, bilo je to i da bih ispunila želju moje majke i našla Điu Điu. Moja majka je umrla 2015. godine i to 15. januara po lunarnom kalendaru - na Đia Điin rođendan. Osećala sam da me to Bog podseća da ne zaboravim majku koja me je rodila i sina kog sam rodila. Istog dana je jedna umrla, a drugi se rodio."

A onda je 10. maja ove godine - na Dan majki - dobila poziv iz Uprave za javnu bezbednost Ksijana sa neverovatnom vešću: „Mao Jin je pronađen."

„Nisam se usudila da poverujem da je to istina", kaže Đingzi.

U aprilu joj je neko dojavio za čoveka koji je pre mnogo godina odveden iz Ksijana. Ta osoba joj je dala sliku tog dečaka kao odrasle osobe. Đingzi je predala sliku policiji, a oni su upotrebili tehnologiju za prepoznavanje lica da bi ga identifikovali kao čoveka koji živi u Čengdu Sitiju, u susednoj provinciji Sečuan, na oko 700 kilometara odatle.

Policija ga je tada ubedila da uradi DNK test. Desetog maja su se rezultati vratili kao poklapanje.

Naredne nedelje, policija je uzela uzorke krvi da uradi novi DNK test i rezultati su pokazali van svake sumnje da su oni majka i sin.

„Tek kad sam dobila rezultate DNK testa zaista sam poverovala da je moj sin pronađen", kaže Đingzi.

Posle 32 godine i više od 300 lažnih tragova, potraga je konačno bila okončana.