SVI SU JOJ REKLI DA ABORTIRA Rodila sam je i cela bolnica je mislila da ne želim svoje MONSTRUOZNO DETE, ali 3 godine kasnije... (UZNEMIRUJUĆI FOTO)

Kad se rodila, nije imala ni oči ni obrve. Imala je izražene vene na čelu koje su izgledale kao da će pući svakog trenutka. Imala je dve nozdrve, ali zatvorene.

Dete
Dete, Foto: Printscreen

Ispovest jedne majke sa komplikovanom trudnoćom prenosimo u celosti:

- Na ultrazvuku je ginekolog video da nešto nije u redu, ali nije želio da ulazi u detalje dok sve ne proveri, pa sam poslata na 3D ultrazvuk, priseća se Soleanis Karolina Lugo Estrada iz Venecuele.

- Uskoro smo saznali da naša Heliani ima mnogo deformiteta. Po licu, rukama, nogama, usnama, lobanji, mozgu. Jedino što je bilo neoštećeno su kičma i unutrašnji organi. Uskoro smo saznali da je u pitanju sindrom amnionskih brida, grupe retkih kongenitalnih anomalija koje nastaju kada se oko fetusa obmotaju fibrozne amnionske trake. Mojoj ćerki ove trake obmotale su se oko celog tela, onemogućile cirkulaciju i razvitak tela.

 

Kad smo čuli strašne vesti, muž i ja smo se prvo isplakali. Onda mi je suprug šapnuo: "Hajde da ne odustanemo. Hoćeš?".

Odmah sam rekla da ne želim da odustanem. I tako sam nastavila trudnoću, uprkos tome što su me svi lekari nagovarali na kiretažu. Govorili su mi da, čak i ukoliko rodim živo dete, neće dugo živeti, a u svakom slučaju će mu život biti pretežak.

- Molim vas, želim da svoju trudnoću iznesem do kraja. Tretirajte me kao i svaku drugu trudnicu - odgovarala sam.

I uprkos svim sumornim prognozama, Helijani je rođena 21. avgusta 2015. godine, u 39. nedelji moje trudnoće. Rođena je carskim rezom i imala je četiri i po kilograma.

Prvi dani su bili preteški. Ja sam bila u lošem stanju posle porođaja pa su mi dozvolili da dete vidim tek posle 24 sata. U međuvremenu, sestre su počele da šuškaju da ne želim da vidim svoje monstruozno dete.

Priznajem, njen izgled jeste šokantan. Kad se rodila, nije imala ni oči ni obrve. Imala je izražene vene na čelu koje su izgledale kao da će pući svakog trenutka. Imala je dve nozdrve, ali zatvorene. Nije mogla da diše kroz njih.

 

Ali meni je bila prelepa, na neki svoj način.

Prvih par meseci smo morali da dežuramo kraj nje svake noći kako se ne bi ugušila. Smenjivali smo se ja, moj suprug i svekrva. Kad se dovoljno oporavila za operaciju kojom bi joj disanje bilo omogućeno, ponovila se ista priča. Lekari su me odvraćali od operacije jer "dete ionako neće dugo živeti". Nisam odustajala.

Od nje sam naučila da budem bolja i jača.

Ne volim kada na ulici pilje u nas. Ne volim kad je zovu vanzemaljcem. Ne volim kad se gurkaju i šapuću ružne reči u našem pravcu. Moja devojčica je napunila tri godine, na iznenađenje svih osim nas najbližih. Nama je jasno kakav je Heliani borac.

Ide na terapiju i odnedavno može da pomalo kontroliše pokrete svoje glave. Znam da će njen napredak biti užasno spor i težak, ali biću uz nju. Svako ima pravo na život.

Ne susrećem se sa osudama i vređanjima samo na ulici. Na internetu me redovno osuđuju što sam rodila "vanzemaljca" i "monstruma". Ne odgovaram uvredama. Prosto im kažem da i njima može da se desi da im se životna situacija preokrene u sekundi i da odjednom postanu potpuno zavisni od nečije pomoći.

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi