Ovo su neka od svedočanstava onih koji kažu da su doživeli ove napade ili onih koji su čuli od najbližih ovakve ispovesti. U julu 2007. godine starina iz sela kraj Lapova svedočio je da ga je na brdu Gvozdenjak napalo "nešto što nije sa ovoga sveta".

- Čuvao sam ovce i zadržao se više nego obično. Onako umoran i gladan dođem kući, uteram ovce u tor, pa se setim da sam na livadi zaboravio torbu i u njoj mobilni telefon. Krenem nazad, uzmem torbu pa kući. Sve vreme sam se ježio i stalno imao osećaj da me neko prati i da mi nešto dahće za vratom. Okrenem se, ništa! Nisam bio ni pijan ni lud, samo umoran. Ođednom mi neko čudo zajaši na leđa, zavrte mi se u glavi i osetih samrtnički strah. Čuo sam neko dahtanje i hučanje, kao kad pas reži. Pokušao sam da ga zbacim, evo tragova borbe i sada ima - pričao je starina.

Svedočio je da to nije bio ni pas ni vuk, da je bilo biće kao poveće dete, ali vrlo teško.

- Samo sam prozborio "bože, pomozi mi" i pao na kolena. Težina sa mojih leđa je nestala, sećam se samo da sam čuo zvuk kao da pas trči. Klečao sam neko vreme, sva mi se kosa podigla na glavi, nisam smeo da se okrenem. Ustao sam i potrčao kući koliko me noge nose - pričao je tada Miloš, žaleći se što mu niko ne veruje i svi ga pitaju koliko je tog dana popio.

Ipak, deda Miloje koji je tada živeo u podnožju brda Gvozdenjak, mada nije čuo za napad na Miloša, rekao je da nije čudo što se sve desilo na brdu.

- Tamo je bilo staro tursko groblje. Narod je spomenike polomio da bi se zatrlo mesto gde su sahranjivani "nevernici". Mnogi tvrde da je to bio greh, ali samo retki smeju da ispričaju šta im se dešava. Moj otac je tamo sreo jagnje koje je režalo, a spaslo ga je samo to što je gledajući tu zver u oči pomenuo ime božje. Od tog dana tata je do smrti imao tik, nevoljno je zabacivao glavu i levu ruku. Prešao je da spava sam u sobi i nikada svetlo nije gasio- pričao je deda Miloje.

Četiri godine kasnije, meštani kragujevačkog naselja Korićani, na obodu grada, stidljivo su policiji prijavili krvavi krst na ogradi komšije i napadača koji pali vatre po dvorišima, ječi i bežeći kroz naselje celu njivu pretrči u tri koraka. Među sobom su priznavali da sumnjaju na drekavca.

Meštani su svedočili da je sve počelo oko 14. januara, nakon Svetog Vasilija. Nešto im je lupalo na vrata, vrištalo po naselju, iznenada bi buknula vatra u nekom dvorištu, a kada ljudi izađu vide samo senku koja beži niz drum. Ljubinka K. iz ovog naselja svedočila je te 2015. da njene komšije noću kraj vrata drže sekiru. Komšija Ljubiša tvrdio je da 20 muškaraca noću dežura noseći vile i motke.

Ajde što je nešto vrištalo do pola noći, ajde što nam lupa na prozore i lomi stakla, ali kada je osvanula zaklana kokoška na krstu, kap je prevršila čašu. Jedne noći čak 50 ljudi ga je čekalo. Kad je zalupao na prva vrata, komšinica je javila i svi muškarci u "čeki" su se rastrčali na sve četiri strane sveta. Samo par ljudi ga je spazilo i oni su svedočili da je to čudo u tri koraka pretrčalo njivu kraj jedne kuće, a normalnom čoveku treba bar sto koraka preko te njive- pričao je Ljubiša, a potvrđivali okupljeni.

Priča je završila u medijima, a stanovnicima ovog naselja mnogi su se zbog svega smejali. Interesantno je da je posle mesec dana torture navodni drekavac nestao, ali niko iz naselja više nije hteo da priča ni kada tačno, ni zašto baš tada.

U selu na pola puta između Aranđelovca i Beograda, konobarica zaposlena u seoskoj kafani za noć je osedela nakon susreta sa onostranim bićem. Drug njenog sina kaže da mu zdrav razum ne dozvoljava da veruje u ono šta je čuo, ali da žena jeste osedela i imala je ogrebotine po leđima.

- Pričala je da se te noći vraćala kući kroz šumarak kojim inače prolazi. Videla je u mraku pored staze, na par metara udaljenosti, siluetu omanjeg čoveka ili deteta. Kako je bila noć, a ona sama, ubrzala je korak. U tom trenutku je začula dečiji plač i još više ubrzala. Klela se u najbliže da joj je nešto skočilo na leđa i počelo da je grebe. Sreća što joj je kuća bila blizu, a ona je nastavila da trči i doziva ukućane koji su izašli napolje i pritrčali da joj pomognu. Ne mogu da kažem da verujem u sve detalje, ali znam da je žena imala strašne ogrebotine po leđima- svedoči ovaj mladić.

Plače i zavija

Prema legendi, drekavac je materijalna manifestacija umrlog, nekrštenog čoveka, po nekim verovanjima deteta, koje ne može da nađe mir pa proganja one koji imaju mir. Kako predanja kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenje, slično životinji, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla mešavinom dečijeg plača i vučjeg zavijanja.

Prema verovanju, drekavci napadaju ljude koji se kasno u noću zateknu u blizini groblja ili šume, tako što im skoče na leđa i teraju ih da hodaju celu noć, do prvih petlova. Ukoliko se žrtva ne povinuje zahtevima drekavca biće izgrebana i počupana ogromnim kandžama ovog mitskog bića. Oni koji u drekavce ne veruju u šali kažu da su ovo mitsko biće izmislili pijanci i skloni bračnim prevarama, da bi imali objašnjenje zašto su izgrebani i gde su bili celu noć.