Ako ste OVAJ tip osobe čuvajte se

Iako deluje neverovatno, sprovedeno istraživanje je pokazalo je da postoji povezanost između mnogih slučajeva prevremene smrti i dosade. Ali, najveći rizik od “umiranja od dosade” zapravo ne nosi dosađivanje samo po sebi, nego ono što radimo pokušavajući da izbegnemo da nam bude dosadno.

Osobe kojima lako sve dosadi češće se upuštaju u rizična ponašanja, u potrazi za uzbuđenjem. Od neopreznog stupanja u seksualne odnose, do ekstremnih sportova, stvari kojima ljudi pokušavaju da se zabave statistički značajno skraćuju životni vek.

Tinejdžeri su skloni dosađivanju jer su u današnje vreme izloženi prevelikom broju stimulusa sa svih strana, od igrica preko televizijskog programa i društvenih mreža, i kad se akcija “uspori”, ne umeju da se nose sa tim. Većina ljudi taj problem preraste u nekom trenutku, ali ne uvek.

Od tipa ličnosti zavisi da li će osoba u potrazi za uzbuđenjem biti sklona rizičnom ponašanju. Razlog zbog kojeg nam je osećaj dosade neprijatan leži u dopaminskim receptorima. Kad smo uzbuđeni, luči se neurotransmiter koji izaziva osećaj ushićenja, i u takvim situacijama osećamo zadovoljstvo i, prirodno – želimo još.

U nekim slučajevima, u zavisnosti od tipa ličnosti, može se desiti da osoba postane bukvalno zavisna od tog osećaja, i samim tim dosada joj postaje nepodnošljiva. Čak i ako isključite potragu za stalnim uzbuđenjima kroz upražnjavanje ekstremnih sportova, na primer, tim naučnika sa Univerziteta u Londonu utrvrdio je da se životni vek skraćuje ukoliko je ljudima dosadno.

Tokom istraživanja, naučnici su proučavali opšte zdravstveno i emocionalno stanje službenika javnih preduzeća, i ispostavilo se da oni koji se žale da im je u životu dosadno imaju viši rizik od prevremene smrti.

Analiza dobijenih podataka pokazala je da ljudi koji se žale na dosadu imaju više šansi da umru mladi, a da oni koji imaju “visok nivo” dosađivanja imaju više od 2,5 puta šanse da umru od srčanih bolesti ili napada u poređenju s ljudima koji su zadovoljni svojim stanjem.

U istraživanju je učestvovalo preko 7.000 službenika koji su praćeni tokom 25 godina. Oni koji su izjavili da im je dosadno, imali su verovatnoću od 40 odsto da umru do kraja studije u odnosu na one koji to nisu rekli. Naučnici ističu da bi rezultat ovakvog stanja mogla biti pušenju ili opijanju onih koji su izjavili da im je dosadno, što će im na kraju skraćuje život.