Biznis od kojeg Hrvati zgrću milione, a Srbi ga još nisu razvili!
Još jedan neiskorišćeni potencijal.
Google maps
Prošle godine je susedna Hrvatska imala 17 miliona kamping noćenja, a u našoj zemlji je boravilo svega 17.000 kampera.
Prirodne lepote, tradicionalna kuhinja, gostoprimljivi ljudi i tranzitni put, faktori su koji bi Srbiju mogli staviti na jedno od nezaobilaznih mesta na evropskoj kamperskoj mapi, ali se ti potencijali dovoljno ne koriste, izjavio je predsednik Kamping asocijacije Srbije Vladimir Ðumić.
Prema njegovim rečima, ono što "koči" razvoj kampinga u Srbiji jesu:
1. VISOKE PUTARINE
- Visoke putarine ponekad koštaju kampere više nego gorivo. Putarine nisu ''kamping frendli'', tako da bi bilo poželjno spustiti ih u kategoriju klasičnih putničkih vozila, jer bi to povećalo broj kampera na prolasku kroz Srbiju - rekao je Ðumić za Tanjug.
2. NEDOSTATAK SANITARNIH STANICA ZA KAMP KUĆICE
Bilo bi dobro iskoristiti tranzitni put kojim kamperi često idu ka Grčkoj i Turskoj i na toj ruti postaviti sanitarne stanice za kamp kućice.
- Dugačak je put kroz Srbiju i kamperima je teško da nastave put ako im je, na primer, toalet pun. Ako im omogućimo sanitarne uslove na putu kroz Srbiju, poput punjenja vode ili pražnjenja toaleta, naravno uz zadovoljavanje svih ekoloških standarda da takve materije ne odu u zemlju, značajno ćemo doprineti kvalitetu usluge kamperima - rekao je Ðumić.
Pročitajte još:
Naveo je da trenutno u Srbiji postoji samo jedna takva stanica, koju je na jednoj od svojih benzinskih pumpi postavila mađarska kompanija MOL, posle graničnog prelaza Batrovci s Hrvatskom, gde su postavljeni uređaji za pražnjenje toaleta, punjenje vode, struje...
- Nadamo se da će takvih stanica u budućnosti biti više - kaže Ðumić.
3. NEDOSTATAK KLASIČNE INFRASTRUKTURE
Osim toga, navodi, bitno je da u kampovima postoji i klasična infrastruktura, kao što su tuševi i toaleti, ali i da kampovi budu dovoljno komforni i prostrani, kako bi i najveća kamping vozila mogla udobno da se "smeste".
Trenutno u Srbiji, navodi Ðumić, ima oko 40 kampova, mada bi ih, prema njegovim rečima, s obzirom na prirodni potencijal zemlje, posebno na jezerima, u banjama i na planinama, trebalo biti više.
I dok je, ističe, prošle godine susedna Hrvatska imala 17 miliona kamping noćenja, u našoj zemlji je boravilo svega 17.000 kampera.
Prema Ðumićevim rečima, kamping turizam u velikim evropskim zemljama predstavlja više od 25 odsto ukupnog turističkog prometa, a velike prihode od kamping turizma ostvaruju Nemačka, Holandija, Belgija, Francuska...
Najveći ljubitelji kampovanja su upravo građani zemalja s najvišim standardnom, te se na spavanje pod "vedrim nebom" najčešće odlučuju Francuzi, Holanđani, Belgijanci, Nemci, Britanci i Italijani, a zbog porasta standarda i Slovenci, Česi i Poljaci.
Ðumić kaže da i Srbi sve češće hotelski smeštaj zamenjuju prirodom, a najčešće kampuju u Grčkoj i na njenom poluostrvu Halkidiki, mada i po Srbiji.
- Postoje ljudi koji shvataju prednosti kampovanja u odnosu na hotelski smeštaj, i to je odmor koji se ne može porediti ni s jednim drugim - kazao je Ðumić.