Krv, suze i znoj, ali jaka zarada! Gazde ne mogu da nađu radnike, a daju na hiljade evra

Berbom voća može da se zaradi i preko hiljadu evra za nekoliko meseci, ali zarad toga na tuđim imanjima morate da ostavite bukvalno - krv, suze i znoj! Jelena Kovačević iz Kragujevca ima 27 godina, nema stalan posao i ovo joj je jedini izvor prihoda.

- Prvo krenemo sa berbom jagoda, onda na red dolaze višnje, trešnje, pa šljive i jabuke. Tako da za mene preko leta nema odmora. Posao i nadnici nije lak, velika je vrućina i to nam svima dosta otežava, ali što se mora nije teško - kaže Jelena.

U trešnjaru porodice Đorđević u selu Vinča radi grupa Kragujevčana. Posao su pronašli preko oglasa, a svako jutro iz svog grada do Topole putuju kombijem. Da bi stigli na vreme ustaju u pet, jer na radnom mestu moraju biti od sedam pa do 17 časova.

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

RINA

Pogledaj galeriju

- Nije teško brati trešnje. Jer ne morate da se saginjete kao za jagode i borovnice na primer. U toku dana mogu da naberem oko 100 kilograma. Sunce je sa nama i sparina, ali uhvatimo i malo hlada od drveta. Pauze nam traju pola sata i posle sve jovo nanovo - rekla je Olivera Dimić koja već godinama unazad bere voće i tako zarađuje novac.

Trešnje možda nije teško brati, ali ako se penjete na visoke grane može biti poprilično rizično.

- Ja ne smem da se popenjem gore. Bilo je slučajeva kad neko padne sa trešnje i od tad taj posao prepuštam najspretnijima. Što je sigirno – sigurno je - kaže Olivera.

I upravo njen sin, osamnaestogodišnji Vuk Dimić sa njom je na terenu i penje se na visoke grane jer se pokazao kao spretan i hrabar, ali i saosećajan prema starijim koleginicama.

- Još uvek idem u srednju školu, tako da poslom u nadnici zarađujem dzeperac. Branjem trešanja mogu da uzmem oko 200 evra za deset dana, što uopšte nije malo. Deo ću dati roditeljima, a za ostatak ću kupiti nešto sebi - priča ovaj mladić koga smo zatekli na vrhu trešnje u dva sata popodne.

Oko 50 kilometara dalje u selu Vlaški do u jeku je berba borovnica. Na imanju Živote Bajkića ovo voće bere osam žena koje je, kako kaže, jedva pronašao.

- Dnevnica je 2000 dinara, radi se od 7 do 17, imaju dve pauze i posluženje. Ali, radnike je izuzetno teško naći. Da li ne žele ili ne mogu da rade, ne znam šta je u pitanju. Žene koje sam pronašo da beru borovnice su iz sela udaljenih oko 20 kilometara i svako jutro idem po njih i vraćam ih nazad - priča Života Bajkić.

Stefani Horvat ove godine prvi put se odlučila da bere borovnice i još uvek ne zna da li će to ponoviti i sledećeg leta.

- Kad sunce upekne oko 12 sati izuzetno je teško izdržati. Zato ljudi i izbegavaju rad na njivi. Međutim, dnevnica je dobra i druženje sa ostalim beračima je lepo iskustvo. Tako da kad stavite na vagu imate dobre i loše stvari, pa šta presudi - izjavila je Stefani.

Kome je voće slađe – beračima ili proizvođačima, ostaje da se vidi. Ali, sigurno je da ni jednim, ni drugim nije lako, što zbog visokih temperatura, što zbog klimavih otkupnih cena.