Francuska i Nemačka reagovale: dijalog mora biti prioritet!
Uprkos fleksibilnosti evropskog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, koji je u nedelju izjavio da nije na njemu da diktira brzinu postizanja sporazuma, jer je to "u rukama strana" i da EU ne može da ih primorava ako su spremne da dolaze u Brisel tek jednom u tri meseca, u ponedeljak je iz Pariza i Berlina poslata nedvosmislena poruka da oni "spremno podržavaju nastavak dijaloga između Kosova i Srbije".
EPA
Poruku je uputio ambasador Nemačke u Prištini Jorn Rode, u sklopu čestitke kandidatu za premijera privremenih kosovskih institucija Aljbinu Kurtiju za izbornu pobedu, a reči nemačkog diplomate mogu da se tumače i kao svojevrstan odgovor na Kurtijeve planove da dijalog sa Beogradom tretira kao devetu rupu na svirali.
Rode je naveo da Nemačka i Francuska pozivaju na brzo formiranje vlade Kosova i izbor predsednika, da se raduju ambicioznom programu reformi, kao i da podržavaju nastavak dijaloga pod okriljem EU, koji vodi "daljim evrointegracijama obe zemlje".
Premijerka Ana Brnabić rekla je u ponedeljak da ju je začudila izjava lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija da mu je dijalog tek na šestom ili sedmom mestu, jer kvalitet života svih građana na KiM zavisi od dijaloga sa Beogradom.
- Ne postoji nikakva perspektiva, ni evropska, ni ekonomska, bez dogovora sa Beogradom. Od tog dijaloga zavisi da li će neko da investira na Kosovu i otvara nova radna mesta, a niko neće da ulaže tamo gde postoji nestabilnost i neizvesna budućnost. Možda sam previše pragmatična, ali to bi za mene bio prioritet broj jedan - rekla je Brnabićeva za TV Hepi.
Međutim, čak i da Kurti okrene ploču čim preuzme dužnost premijera, i dijalog, makar na rečima, smesti u prvi plan, njegova stranka će se naći pred novim izazovom, a to je da u Skupštini prikupi većinu za izbor predsednika privremenih institucija. Otkako je bivši predsednik Hašim Tači podneo ostavku zbog podignute optužnice za ratne zločine, na toj poziciji je Vljosa Osmani i na njoj najduže može da ostane do početka maja.
Osmanijeva, nekada član DSK Ise Mustafe, na upravo završenim parlamentarnim izborima bila je na listi "Samoopredeljenja" i prema potpisanom sporazumu, treba da bude kandidat za predsednika ispred Kurtijevog pokreta. Da bi to postala biće im potrebno dve trećine poslaničkih glasova, odnosno, 80 od 120, i rešavanje ove jednačine Kurti će sasvim izvesno staviti ispred briselskog dijaloga, što daje male šanse za pomake na ovom polju u naredna dva meseca.
PROČITAJTE JOŠ: