Mali zakucao blokadere u debati: „Satima pričate, a građanima niste rekli ni kolike bi bile plate i penzije“

Tokom debate o ekonomiji Siniša Mali je iz jednog pitanja u drugo vraćao raspravu na konkretne brojke — prosečnu platu od 1.034 evra, rast penzija, odnos javnog duga prema BDP-u, ulaganja u infrastrukturu, EXPO i projekcije MMF-a.
Dok su predstavnici blokaderskih lista najveći deo vremena posvetili kritikama državnih projekata i tvrdnjama o korupciji, Mali je insistirao na rezultatima i budućem standardu građana. Više puta ih je pitao kolike bi plate i penzije bile po njihovom programu, odakle bi obezbedili novac i koji su konkretni izvori ekonomskog rasta koje nude Srbiji.

— Kako danas živite, gospodine Mali?
— Nesumnjivo se danas živi bolje nego što se živelo u vreme kada su ekonomsku politiku vodili ljudi koje danas predstavljaju ovde prisutne liste. Govorimo o Dejanu Šoškiću, kao glavnom ekonomisti „Studentske liste“, i govorimo o Draganu Đilasu, čiji je Vladimir Obradović večeras predstavnik ovde.
— Ako pogledate sve parametre, recimo u julu mesecu prosečna zarada u Srbiji bila je 1.034 evra. U odnosu na jul prošle godine bila je 11,3 odsto veća nominalno, 9,2 odsto veća realno. Realno znači iznad nivoa inflacije, što jeste realno podizanje životnog standarda.
— U njihovo vreme plata je bila 330 evra. Ako pogledate penziju, danas prosečna penzija od 1. decembra biće 520 evra, a bila je 204 evra do 2012. godine.
— Ako pogledate minimalnu zaradu, u njihovo vreme bila je 15.700 dinara, sada je od 1. januara 600 evra.
— Ono što su možda dve najvažnije stvari, kada pogledate šta i kako možete da kupite, onda upoređujete relativne odnose. Minimalna zarada u ovom trenutku u potpunosti pokriva minimalnu potrošačku korpu, u njihovo vreme nije pokrivala ni dve trećine.
— Prosečna zarada, dakle tročlano domaćinstvo, u potpunosti pokriva prosečnu potrošačku korpu. Prosečna penzija u potpunosti pokriva minimalnu potrošačku korpu.
— I dve stvari koje su najvažnije kada je životni standard u pitanju. Godine 2012. imali ste 25,9 odsto nezaposlenosti. Životni standard se čuva i jača upravo kroz posao koji ljudi imaju.
— Naravno, tu je i pitanje kursa, pošto u ovom trenutku...
— Gospodine Mali, hvala vam na tim informacijama, ali ja vas nisam to pitala. Pitala sam vas kako vi živite sada. Da li bolje živite nego što ste živeli?
— Ako mene lično pitate, ja živim kao i uvek. Trudim se, meni je posao najvažniji na svetu. Ali neću ja da budem tema, niti želim da budem tema. Ono o čemu želim ovde da razgovaram jeste ono što je građanima važno i zato mi je važno da njima prvenstveno iznesem sve ove podatke.

Mali i Obradović u prvom direktnom okršaju

— Kada neko predstavlja listu Dragana Đilasa, koji je simbol korupcije i svega što je, po mom mišljenju, u Srbiji bilo loše do 2012. godine, zajedno sa Dejanom Šoškićem, onda, poštovani građani Srbije, nemate odgovor ni za plate, ni za penzije, ni za radna mesta — rekao je Siniša Mali.
— U vreme onoga koga zastupa gospodin Obradović ničega od toga nije bilo. Danas, kada pogledate minimalnu zaradu od 600 evra u odnosu na 15.700 dinara u vreme Dragana Đilasa, razlika je ogromna. Tada su stotine hiljada ljudi ostale bez posla.
— Ja ću apsolutno da vam dozvolim da govorite. Neću da bude posle da smo od životnog standarda građana Srbije krenuli u Ćacilend.
Obradović je potom odgovorio:
— Možemo i o tome da razgovaramo, naravno. Samo ne znam koliko je to relevantno za plate, penzije i sve ono o čemu vi izbegavate da govorite, od plana i programa.
Obradović je zatim rekao:
— Vaše pitanje je bilo: „Da li živite bolje?“ Ako to shvatimo široko, onda moramo da vidimo da u centru Beograda imamo batinaše koji se plaćaju u kešu, u javnim institucijama. Vi to smatrate boljim životom?
Mali mu je odmah uzvratio:
— A vama nije smetalo kada su pucali u tom istom Ćacilendu? Kada su pucali na ljude? To vam nije smetalo? Što njih ne pitate ko im je dao pištolj u ruke i ko je pucao?

— Evo, gospodine Salata, samo da vas poslušam. To uopšte lepo ne zvuči — rekao je Mali.
— Ne, ne, vama je lepo zvučalo to što je otišlo pola miliona ljudi. Fantastično. Evo, građani, čuli ste, ovo njemu lepo zvuči.
— Gde ste dve godine blokirali univerzitete, blokirali škole? Pa nije čudo. Da sam na mestu tih studenata kojima niste dozvolili da idu na fakultete zbog vaših političkih ciljeva, zbog toga što ste preko ulice i zbog toga što ste zloupotrebili tragediju u Novom Sadu...
— Dve godine ste blokirali fakultete, blokirali celu zemlju, uništili obrazovni sistem. Zbog vas je Beogradski univerzitet pao na najniže grane poslednjih decenija — rekao je Mali.
Salata je zatim rekao da je on „jedini građanin drugog reda“ i da pošteno živi od svog rada.
Mali mu je uzvratio:
— Čekajte, kako jedini radite pošteno i živite od svog rada? Rekli ste: „Ja jedini ovde zarađujem i živim od svog rada.“ Dakle, niko od nas, citiram, ne živi od svog rada?
Mali je potom rekao:
— Pogledajte samo situaciju u kojoj se ceo svet nalazi. Ono što, naravno, ljudi sa blokaderske strane ne razumeju jeste da oni samo hoće da zaustave, da blokiraju.
Voditeljka ga je pozvala da koristi pristojniji rečnik, nakon čega je Mali nastavio:
— A čekajte, njemu ste dozvolili da na temu plata i svega ostalog govori o drugim stvarima. Ja mogu odmah da vas pitam: kada pogledate njihov program, imate 11 tačaka, ali gde su penzije? Gde su naši najstariji sugrađani?
— Pošto se penzije ne pominju u njihovom programu, zašto niste rekli šta biste i kako biste uradili sa penzijama?
Mali je zatim pomenuo Dejana Šoškića:
— Evo, poštovani građani Srbije, da vidite rezultat rada Dejana Šoškića, kao glavnog ekonomiste blokaderskog pokreta, koji je potpuno uništio dinar od 2009. do 2012. godine.
— To jeste tema kada je životni standard u pitanju. Zato što vi, kada zaradite neki novac kroz platu, a onda vam to pojede pad dinara i inflacija, izgubili ste kupovnu moć.
Sa druge strane usledio je odgovor da građani danas za isti novac mogu da kupe manje nego pre nekoliko godina.
Mali je odgovorio:
— Ali nemate nijedan objektivan podatak koji to pokazuje. Nećete mi nijedan pokazati.
U raspravi je zatim pomenuto poskupljenje pojedinih proizvoda, na šta je Mali rekao da se ne može uzeti jedan artikal kao merilo celokupnog standarda.
— Kada posmatrate životni standard, gledate prosečnu platu i prosečnu potrošačku korpu. Gledate minimalnu zaradu i minimalnu potrošačku korpu. Šta god želite da pogledate, mnogo je bolje nego što je bilo ranije.
— Da li sam rekao da je idealno? Nikada to nisam rekao. Uvek možemo bolje i radimo na tome. Ali nama i plate i penzije i minimalna zarada rastu daleko više nego što raste stopa inflacije.
Mali je potom naveo:
— Od 2020. godine plate su realno porasle za 69 odsto.
Na primedbu da stalno koristi procente, Mali je odgovorio:
— Pitate me za ekonomiju. Ekonomija je egzaktna nauka, gledate brojke i cifre.

Mali odbacio Obradovićeve optužbe o korupciji i vratio debatu na penzije

Obradović je rekao da je javni dug Srbije porastao sa oko 15 na više od 42 milijarde evra i pozvao se na izveštaj Transparency International, tvrdeći da je Srbija pala na najnižu poziciju od kada se taj indeks meri.
— To je odgovor gde odlazi novac. Imamo situaciju da smo u regionu najlošiji po korupciji, a u celoj Evropi su od nas gore samo Belorusija, Turska i Rusija — rekao je Obradović.
Dodao je da bi, po njegovom mišljenju, o korupciji moglo da se govori „emisijama i emisijama“.
Mali ga je prekinuo:
— A tema ekonomije, gospodine Obradoviću? Kada nemate šta da kažete o platama, penzijama i životnom standardu...
Obradović je odgovorio da građani Srbije rade mnogo, ali da su, prema njegovoj oceni, slabo plaćeni u odnosu na produktivnost.
Govorio je o BDP-u po satu rada, konkurentnosti privrede, visokim tehnologijama, ekonomiji znanja i inovacijama, tvrdeći da je produktivnost niska.
Potom je ponovo otvorio pitanje Ćacilenda i ljudi koji su, prema njegovim tvrdnjama, primali platu a nisu išli na posao.
— To znači da je neko zbog toga imao manju platu i neko manju penziju — rekao je Obradović.
Zatim je naveo da „korupcija jede 30, 40, 50 odsto“ i otvorio temu pada nadstrešnice i ulaganja u škole.
Pomenuo je navodnih 66 miliona evra za obnovu škola, kao i projekat za koji tvrdi da je u razgovoru sa kineskim partnerima vrednost povećana na 65 miliona evra.
Obradović je potom upitao Malog da li je kao ministar finansija davao saglasnost na anekse ugovora.
Mali mu je uzvratio:
— To vi polazite od sebe, gospodine Obradoviću. Živite u mehuru. U svakom aneksu vidite sebe, u svakom ugovoru vidite sebe.
Dodao je:
— Vi svaki aneks ugovora proglašavate problematičnim i koruptivnim. Ako postoji neki dokaz, neka tužilaštvo odradi svoj deo posla.
Mali je zatim ponovo vratio pitanje na ekonomsku politiku:
— Plan za penzije vaše liste nisam čuo.
Rasprava je nastavljena uz međusobne upadice, nakon čega je voditeljka najavila da će Mali dobiti repliku posle izlaganja Uglješe Markovića.

Mali upozorio penzionere i nastavio pritisak na „Studentsku listu“

— Penzije prate plate. Stoga, „Studentska lista“, pošto joj najstariji sugrađani očigledno nisu u fokusu, smanjiće vam i penzije. Plus će te penzije da vam pojede i pad kursa koji će da napravi Šoškić, plus inflacija koju će da dovedu i tako dalje — rekao je Siniša Mali.
Na to je usledila primedba da je ranije bilo obećano da neće biti smanjenja penzija, a da su one ipak bile smanjene po dolasku tadašnje vlasti.
Voditeljka je pokušala da preda reč Uglješi Markoviću:
— Gospodine Markoviću, vaša lista zalaže se za socijalnu državu, za državu u kojoj će ljudi privređivati od svog rada i pristojno živeti. Šta bi bio pristojan život?
Marković je najpre reagovao na podatke koji su prethodno izneti u debati.
— Kada iznosite određene podatke, važno je da se sve stavi u kontekst. Kada kažete da je između dva popisa pola miliona ljudi manje, nije to samo zato što ljudi odlaze iz Srbije. Nažalost, imamo i mortalitet veći od nataliteta. To je drugi problem koji je problem svih nas.
On se zatim osvrnuo i na podatke o javnom dugu:
— Kada pričamo o tome koliki je bio javni dug 2012. godine, a koliki je danas, važno je reći i koliko je porastao BDP i koliki je danas udeo javnog duga u BDP-u.
Govoreći o ranijem smanjenju plata i penzija, Marković je rekao:
— Važno je reći da je tada probijen mastrihtski kriterijum od 60 odsto i da se ušlo u teške fiskalne mere. Ali zahvaljujući tim merama danas govorimo o povećanju plata i penzija.
Govoreći o politici SPS-a, rekao je da ta stranka ima dva stuba politike — patriotski i socijalni.
— Kada govorimo o socijalnom, mi jesmo za društvo koje je nekada postojalo, ali ne želimo da idealizujemo prošlost. Bilo je besplatno zdravstvo, besplatno obrazovanje.
Dodao je da je državni zdravstveni sistem pokazao značaj tokom pandemije koronavirusa.
Marković je zatim govorio o ekonomskom modelu koji podrazumeva velika državna ulaganja i kapitalne projekte.

Mali uzvratio „Studentskoj listi“ o penzijama, PIO fondu i oporezivanju stanova

Predstavnik „Studentske liste“ govorio je o profesionalizaciji PIO fonda i progresivnom oporezivanju ljudi sa većim brojem stanova.
Mali mu je odgovorio:
— Prilično nije jasno kako funkcioniše penzioni sistem ako pogledate penzioni sistem u doba Dejana Šoškića, koji je tada vodio ekonomsku politiku.
— Zbog neodgovorne monetarne politike, dvocifrene inflacije i puštanja kursa dinara da pada, ostali ste bez 300.000 radnika koji su ostali bez posla u vreme mandata Dejana Šoškića.
— To je dovelo do toga da je 50 odsto, ne petina kao što ste danas rekli, nego 50 odsto PIO fonda bilo uplaćivano iz budžeta, zato što je stopa nezaposlenosti u Srbiji bila 25,9 odsto.
— Tako da je sve povezano. Sada, zbog toga što imate veći broj zaposlenih, veći broj otvorenih fabrika, odgovornu ekonomsku politiku, stabilan devizni kurs, dolaze investitori i zapošljavaju ljude, puni se PIO fond. I zato je PIO fond danas stabilan.
Mali je zatim ponovo otvorio pitanje Dejana Šoškića:
— U julu ove godine taj Dejan Šoškić kaže da su plate u Srbiji visoke. Ako se zalažete za to da penzije prate plate, a on kaže da plate treba da se smanje, samim tim smanjiće se i penzije.
— Da ne govorim o tome da, ako kurs ode na 200 dinara za evro, sve penzije koje postoje izgubiće na vrednosti.
Na odgovor da Salata ne mora da odgovara u ime Šoškića, Mali je uzvratio:
— Ne morate da odgovarate u ime Šoškića, odgovorite u ime Salate koji je deo njegove blokaderske liste.
Mali je zatim odgovorio i na priču o ekonomiji znanja:
— Znate li koliki je udeo industrije znanja danas u BDP-u Srbije? Sa 4,2 odsto podignut je na 8,8 odsto.
— Ako vam je BDP 100 milijardi evra, to je industrija vredna skoro devet milijardi evra. To je industrija koja je sa 350 miliona evra izvoza 2012. godine sada došla na više od pet milijardi evra izvoza.
— To je industrija koja trenutno zapošljava 160.000 ljudi. To je industrija gde je u poslednjih pet godina otvoreno sedam naučno-tehnoloških parkova.
— Srbija je otvorila Institut za veštačku inteligenciju. Srbija je 39. od 195 zemalja koje su ocenjene kao najspremnije za upotrebu veštačke inteligencije.
Mali je potom rekao:
— Kada govorite o industriji znanja, potpuno je licemerno da oni koji su blokirali fakultete, studente i univerzitete sada pričaju o industriji znanja.
— Plate u Srbiji nisu više niske. Plate u Srbiji su bile niske 2012. godine.
Na kraju se vratio na predlog „Studentske liste“ o progresivnom oporezivanju stanova:
— Samo da razumete šta je gospodin Salata rekao. Ako imate veći broj stanova, ako ste radili mukotrpno i kupili dva ili tri stana za svoju decu, da im ostavite nešto za budućnost, gospodin Salata i njegova lista će da vas oporezuju.
— Samo su im porezi, povećanje poreza, progresivno oporezivanje. A ništa kako bi povećali plate, kako bi povećali penzije. Ja ih i dalje nisam čuo.

Mali odgovorio na priču o platama lekara i medicinskih sestara

Predstavnik „Studentske liste“ govorio je o povećanju plata nastavnicima, lekarima i medicinskim sestrama, kao i o položaju penzionera i cenama lekova.
Siniša Mali mu je odgovorio:
— Pitali smo i zato smo reagovali, samo niste u toku. Ima nekih stvari koje slede jedna za drugom. Uvek nam je prioritet bio životni standard građana Srbije.
— Kada je bila visoka cena namirnica u prodavnicama, reagovali smo. Tada su nam se smejali i rekli da će posle mera cene ponovo porasti, ali nisu.
— Kada smo videli cene lekova, reagovali smo. Kada smo videli cene goriva, odmah smo reagovali.
— Opet imamo iznošenje podataka koji nisu tačni. U ovom trenutku inflacija za poslednjih 12 meseci je preko četiri odsto.
Mali je zatim direktno odgovorio na najavu viših plata u zdravstvu:
— Kolika je u vreme Dejana Šoškića bila plata doktora i plata medicinske sestre? A vi ste licemerni. Sada ćete odjednom da podignete plate. Što ih niste podigli dok ste bili na vlasti?

Mali izneo podatke o lečenju dece od retkih bolesti

Mali je odgovorio na tvrdnje o izdvajanjima građana za zdravstvo i lekove.
— Kako je demagogija ako ste 2012. godine imali nula dece koja su se lečila od retkih bolesti u Srbiji, gospodine Obradoviću i gospodine Salata, a sada ih imate preko hiljadu?
— Ako ste u to vreme, vi koji ste vodili monetarnu i fiskalnu politiku, imali 130 miliona dinara za lečenje retkih bolesti, sada imate 53,3 milijarde dinara.
— To je egzaktan podatak. Toliko ste licemerni, a upravo vam to govori koliko se država promenila.

Mali o Expu

Predstavnik „Studentske liste“ kritikovao je troškove Nacionalnog stadiona i EXPO-a, tvrdeći da su projekti preplaćeni.
Mali mu je odgovorio:
— EXPO je naša najveća šansa ikada. Zato što ulažemo novac ne samo u infrastrukturu, ulažemo novac u brend Srbije. Imaćemo preko 140 zemalja koje će biti prisutne, Srbija će biti centar sveta naredne godine.
— Od bilateralnih odnosa, unapređenja tih odnosa, od predstavljanja Srbije na pravi način — to nam otvara vrata za još ubrzaniji rast i razvoj.
Mali je zatim otvorio pitanje finansiranja obećanja o većim platama i penzijama:
— Pitate moje sagovornike odakle veće plate, veće penzije? Niko nema to da vam kaže.
— Neće gospodin Obradović da vam kaže da to što bi podigao plate na 250.000 dinara košta 60 milijardi dinara godišnje.
Potom je odgovorio i na kritike Nacionalnog stadiona:
— Gospodin Salata kaže da nam je problem jedan stadion. Inače, da znate, poštovani građani Srbije, čovek je dizajnirao i dva stadiona u Hrvatskoj. Hrvatska može da gradi stadione, tamo nije blokirao izgradnju stadiona, ali ovde, što je dobro za Srbiju, njemu je loše.
Na tvrdnju da su stadion i EXPO preplaćeni, Mali je uzvratio:
— Ako imate dokaz da je neko nešto preplatio, molim vas, podnesite to nadležnim organima.
Zatim je ponovo insistirao na ekonomskom programu:
— Voditeljka vas je vrlo prosto pitala kako ćete da obezbedite veće plate i veće penzije. Tako što nećete da gradite jedan stadion? To nije ekonomski razvoj, to nije ekonomski program.
— Ekonomski program se zasniva na izvorima rasta. EXPO je za nas veliki izvor rasta, kao što su to i veliki infrastrukturni projekti.
Mali je dodao da privatni kapital u investicijama u Srbiji, prema njegovim rečima, već dominira:
— Privatni kapital u investicijama u Srbiji već dominira i to tri puta više nego država.

Mali odgovorio na napade zbog javnog duga i EXPO-a

Tokom rasprave o EXPO-u i velikim infrastrukturnim projektima, Vladimir Obradović ponovo je otvorio pitanje troškova i javnog duga.
Mali je, govoreći o EXPO-u, naveo da je projekat prošao potrebne procedure za dobijanje međunarodnog priznanja i istakao procene ekonomskih efekata.
— Govorimo o projektima koji menjaju Srbiju. Da biste dobili takozvani Recognition File, morate da podnesete podatke i analize. Procena je 360.000 novih radnih mesta, a na svaki uloženi dinar vraća se 1,9 dinara — rekao je Mali.
Rasprava se potom vratila na javni dug.
— Grešite kada javni dug gledate kao izdvojenu veličinu. Mi, kada se zadužujemo, investiramo taj novac u infrastrukturne projekte koji stvaraju vrednost i podižu BDP.
— Kada su Dragan Đilas i Dejan Šoškić otišli, udeo javnog duga u BDP-u bio je 52,5 odsto. Sada je 43,7 odsto.
— To znači da BDP raste brže nego javni dug. Odnosno, da se novac dobro ulaže — poručio je Mali.

Mali presekao poređenje javnog duga sa kućnim budžetom

Tokom rasprave javni dug Srbije upoređen je sa zaduženjem prosečnog domaćinstva, uz računicu koliko bi nominalni dug „otpao“ na jednu porodicu.
Mali je na to reagovao:
— Pitanje vam je potpuno besmisleno, nema nikakve veze jedno sa drugim. Vi ste uzeli javni dug i podelili ga sa brojem domaćinstava u Srbiji.
— Ako već hoćete tako da sabirate, onda gledajte BDP po glavi stanovnika. Bio je 4.800 evra 2012. godine, sada je 15.000 evra. To sabirajte. Sabirajte ono što normalan svet sabira, a ne babe i žabe, kruške i jabuke.
Mali je zatim objasnio da javni dug vraća država kroz ekonomsku aktivnost i prihode, a ne tako što se svakom domaćinstvu „ispostavi račun“.
— Država vraća javni dug. Država je preuzela obavezu zato što je neko glasao da ona ulaže u investicije.
— Mi smo izašli na izbore i vrlo transparentno rekli građanima Srbije šta ćemo da radimo: „Srbija 2025“, „Srbija 2027“. Javno smo rekli i penzije i sve projekte.
Mali je potom reagovao i na tvrdnju da se Srbija zadužuje po kamatama od sedam odsto:
— Kada smo se zadužili po sedam odsto? Dajte mi jedan primer u poslednjih deset godina. Nemojte da lažete ljude.
On je naglasio da se država ne zadužuje za tekuću potrošnju, već za investicije:
— Suština je da zaduživanje ne ide za tekuću potrošnju. Ide za investicije. Investicije treba da donesu veću, dodatnu vrednost.
— Bazen i žurka nisu investicija. Autoput jeste investicija jer donosi industrijske parkove. Nacionalni stadion jeste biznis koji treba da donese turiste, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i druge prihode.

Mali rasklopio poređenje sa „majstorom koji utrostruči cenu“

Nakon što je Salata pokušao da objasni poskupljenja velikih projekata poređenjem sa majstorom koji unapred kaže jednu cenu, a na kraju traži tri puta više, Mali mu je odgovorio:
— Da ste gradili jedan autoput, gospodine Salata, znali biste da ste bilo šta uradili u životu, pogotovo u Srbiji ili za Srbiju. To je proces.
Mali je zatim objasnio zbog čega tokom realizacije velikih infrastrukturnih projekata može da dođe do promene troškova.
— Dođu izvođači radova i kažu: desio se rat u Persijskom zalivu, poskupelo je gorivo, ajmo da vidimo šta ćemo da radimo. Desila se kriza, ajmo da vidimo šta ćemo da radimo. Dogovarate radove kako se oni ne bi zaustavili, jer vam je cilj da završite ono što ste započeli.
Govoreći o Moravskom koridoru, Mali je poručio:
— Izvolite, otiđite u američku ambasadu i podnesite zahtev Amerikancima da je u slučaju Moravskog koridora došlo do neke korupcije.
Zatim je direktno optužio sagovornike da projekte posmatraju kroz sopstvenu logiku:
— Polazite od sebe. I vi, Salata, i vi, Obradoviću, i svi oko vas. Polazite od toga da biste se vi tu ugradili.
Mali je ponovo objasnio mehanizam promena cene tokom gradnje:
— Imate kliznu skalu u svakom ugovoru sa svakim izvođačem. Imate vanredne radove, imate dodatne radove. Kada neko krene da kopa i gradi, uvek se nešto drugačije nađe nego što je bilo u inicijalnom projektu.

Mali tražio dokaz za optužbe o korupciji

Tokom nove rasprave o troškovima infrastrukturnih projekata, Vladimir Obradović tvrdio je da poseduje dokaz da je Ministarstvo finansija bilo uključeno u dogovore o dodatnim radovima na pruzi Novi Sad–Subotica.
Mali ga je odmah izazvao:
— Ne odgovaram ja tebi. Ja odgovaram nadležnim organima. Imaš li dokaz da sam dao saglasnost? Ajde, pokaži dokaz, molim te.
Obradović je zatim pročitao mejl kojim su predstavnici pozvani na sastanak u Ministarstvu finansija o finansiranju dodatnih radova.
Mali je na to uzvratio:
— I to je dokaz korupcije? Bravo! Ako je to vaš dokaz korupcije...
Potom je insistirao da sam poziv na sastanak ne dokazuje ono za šta ga Obradović optužuje.
— Bili su pozvani na sastanak. Kakve veze taj sastanak ima sa tim što tvrdite? — pitao je Mali.
Rasprava se zatim dodatno zaoštrila, a Mali je priču o korupciji okrenuo prema političkim protivnicima:
— A vi imate iskustvo Dragana Đilasa koji je uzeo 619 miliona evra za pet godina. I onda pričate o nekakvoj korupciji. Prosto neverovatno.

Mali pritisnuo sagovornike prostim pitanjem: „Da li je bolje da imamo puteve ili da ih nemamo?

Tokom rasprave o tome koliko su veliki infrastrukturni projekti koštali, Mali je insistirao da se ne zanemari činjenica da su putevi završeni i pušteni u saobraćaj.

— Da li je činjenica da imamo Moravski koridor, da imamo put Ruma–Šabac–Loznica, da imamo Miloš Veliki? Jeste. A pre ih nismo imali.

Mali je potom postavio pitanje:

— Da li je bolje da imamo ili da nemamo?

Na primedbu da je važno i koliko su projekti koštali, Mali je odgovorio:

— Niko nije rekao da nije važno koliko košta. Imate svaki aneks, svaki predračun, svaki račun. Ali projekat je živa stvar i tokom realizacije dolazi do promena.

On je zatim ponovo vratio raspravu na korupciju:

— Ako pričate o korupciji, nadležni organi treba da rade svoj posao. Ali onda da pričamo i o onome što je urađeno.

Mali je potom izneo podatak o izgrađenim putevima:

— 680 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica za 14 godina.

I dodao da su uz velike koridore građeni i lokalni putevi.

Posle nove rasprave o tome zašto su pojedini infrastrukturni projekti poskupeli, Mali je ponudio još jedno objašnjenje — rast zarada.
— Prosečna zarada u Srbiji 2019. godine bila je 500 evra. Malopre sam rekao da je sada 1.034 evra.
— Ako su plate duplo i više nego duplo porasle, to vam je jedno od objašnjenja zbog čega raste cena radova. Ti radnici moraju da se plate više.
Mali je objasnio da ugovori sklopljeni pre više godina nisu mogli unapred da imaju uračunate današnje zarade.
— Kada se ugovor dogovarao 2018. ili 2019. godine, u njemu nije pisalo kolike će danas biti plate, zato što se one usklađuju tokom vremena.
Zatim je ponovo kritikovao svoje sagovornike što, po njegovom mišljenju, tokom debate govore o prošlosti i postojećim projektima, a ne nude dovoljno konkretnih obećanja za budućnost.
— Sedimo ovde sat i po vremena, a ništa za budućnost nisu obećali.
Mali je potom ponovo otvorio pitanje plata i penzija:
— Kolika će biti prosečna zarada po programu „Studentske liste“ do 2030. godine? Kolika će biti prosečna penzija? Šta obećavaju građanima?
Pre toga je reagovao i na priču o studentskim blokadama:
— Prilično ste zaštitili te mlade ljude tako što ste im blokirali studije.
A zatim je dodao:
— Ovako kako se ponašaju u emisiji, tako se ponašaju i na ulici — i gore.

Mali odgovorio na tvrdnje da Srbija ekonomski zaostaje

Nakon tvrdnji da Srbija raste presporo i da joj ovim tempom trebaju decenije da dostigne razvijenije evropske zemlje, Mali je odgovorio najnovijim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda.
— Pogledajte, poštovani građani Srbije, šta kaže Međunarodni monetarni fond danas u svom izveštaju. Kaže da će Srbija do 2031. godine ukupno rasti 23,4 odsto i biti treća najbrže rastuća ekonomija.
Mali je naglasio da to nisu njegove procene niti procene vlasti.
— Ne kaže Siniša Mali. Ne kaže Aleksandar Vučić. Kaže Međunarodni monetarni fond. Danas je izašao izveštaj.
Potom je napravio poređenje sa evrozonom:
— Prosek rasta evrozone u tom periodu je 7,2 odsto.
— To znači da Srbija, ne po meni, ne po Vučiću, nego po Međunarodnom monetarnom fondu, u narednih pet godina, sa ovim ekonomskim modelom koji sprovodimo, raste tri puta brže nego evrozona.
Mali je taj rast direktno povezao sa životnim standardom:
— To je osnova i za veće plate i za veće penzije i za sve ostalo, zato što mi imamo realan program sa realnim rezultatima.
— Tri puta brže se približavamo njihovom standardu. To je direktan odgovor na vašu ekonomsku politiku.

Završna poruka Siniše Malog

Nakon završne poruke predstavnika „Studentske liste“, Siniša Mali zatražio je reč i izneo završnu poruku građanima.
— Poštovani građani Srbije, imali ste priliku da vidite dve liste, blokadersku listu i Đilasovu listu, „Studentsku listu“...
Nakon reakcije u studiju zbog takvog predstavljanja liste, Mali je nastavio:
— Ovo su programi koji prave razliku. Mi već imamo programe za rast i razvoj istoka Srbije, za rast i razvoj juga Srbije, dakle ono što menja životni standard građana.
Mali je zatim izdvojio glavne tačke programa koji zastupa:
— Veće plate, veće penzije, dalji ekonomski rast naše zemlje, bez blokada univerziteta, mir i stabilnost, bez mržnje, bez nasilja.
— To je program „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ — zaključio je Mali.