Nema uspešne obojene revolucije bez dijaspore, nova je deviza duboke države u 21. veku. Nema izborne prevare i najgore vrste izbornog inženjeringa bez ljudi spremnih na to da sopstvenoj zemlji zagorčaju život zarad lične koristi.

U eri društvenih mreža, kada su bejbi-bum generacija (1946–1964) i generacija X (1965–1980) masovno prisutne na društvenim mrežama, pre svega Fejsbuku i Instagramu, algoritmi u velikoj meri određuju šta će korisnici videti, a time mogu da utiču i na njihove političke stavove. Ovo je posebno važno za dijasporu, koja u velikom broju slučajeva jedan od glavnih dodira sa otadžbinom ostvaruje upravo preko društvenih mreža. Ono što gledaju utiče na njihovu svest i stavove, a duboka država i te kako koristi ove poluge u sopstvenu korist kako bi izmenila politički pravac jedne zemlje.

Iako sve ovo na prvi pogled neodoljivo podseća na Srbiju, u našoj zemlji se još nije desilo da dijaspora odluči rezultate izbora. Međutim, danas jedna opoziciona grupacija računa na scenario iz jedne nama slične zemlje – Moldavije, gde je, prema ovoj tezi, glas dijaspore odigrao presudnu ulogu u političkoj budućnosti zemlje. Razmere izbornog inženjeringa u Moldaviji su nezapamćene, a današnja vladajuća klika sve može da zahvali manipulaciji dijaspore.

Naime, raspadom Sovjetskog Saveza Moldavija je zapala u tešku društvenu, ekonomsku i političku krizu. Na samom početku prošla je kroz krvave unutrašnje sukobe i građanski rat. Jednako kao teritorijalni problem Srbije u južnoj pokrajini, otcepljenje Pridnjestrovlja poljuljalo je teritorijalni integritet i suverenitet Moldavije. S druge strane, tajkunizacija privrede i pljačkaške privatizacije, a na kraju i beskrajna uslovljavanja na putu ka EU, od nje su stvorili zavisnog roba sopstvenih ambicija.

Sve ovo lako je uporediti sa pozicijom Srbije do 2012. godine i mračnim dobom vladavine žute kuge. Ali ono što sledi govori o dugoročnim planovima duboke države.

Preko milion Moldavaca u dijaspori, a za izborni inženjering dovoljno njih 250.000

Sa oko 4,5 miliona stanovnika 1990. godine, Moldavija je danas spala na oko tri miliona ljudi koji u njoj žive. Jedna trećina njih napustila je zemlju i nastanila se mahom u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike. Braneći tradicionalne vrednosti i porodicu, a plašeći se novog građanskog rata, narod Moldavije je, kao i narod Srbije, poželeo mir i stabilnost u vreme najvećeg vojnog sukoba u Evropi nakon Drugog svetskog rata – rata u Ukrajini.

Budući da je prvi sused Ukrajine, Moldavija je postala eksperimentalna teritorija za obračun u hibridnom ratu Evrope i Rusije. Narod koji u njoj živi, jednako kao i narod u Srbiji, tako je postao žrtva hibridnog rata u kojem jedna od strana ne preza ni od čega da bi Kišinjev svrstala na svoju stranu u novom pohodu na istok u stilu Adolfa Hitlera. Taj narod se, kako pokazuju brojke, uspešno odupro napadima, ali je neočekivan nož u leđa dobio od sopstvenih sunarodnika sa Zapada.

Moldavija u dijaspori ima registrovanih oko 800.000 birača koji stalno borave van svoje matične zemlje. Preostalih 200.000 nije registrovano i samim tim ne učestvuje na izborima. Zato je ovih 800.000 targetirano kao masa koja može da donese većinu.

Na izborima u susednoj Rumuniji izbio je veliki skandal kada je objavljena navodna afera ruskog mešanja u izborni proces u korist Kalina Đorđeskua, i to preko TikToka, Instagrama i Fejsbuka. On se profilisao kao nezavisni kandidat, patriota, antiratno nastrojen i decidno protiv uvlačenja zemlje u konflikt u Ukrajini, koji se ne tiče Rumunije.

Njemu je, uprkos pobedi u prvom krugu, zabranjeno da se takmiči, a izbori su jednostavno poništeni. Nakon brojnih peripetija, „na mišiće“ je izgurana pobeda Nikušora Dana, kandidata Brisela i duboke države, koji je odlučio da Rumuniju vodi ka ratnom stradanju.

U Moldaviji je scenario bio identičan. S jedne strane bila je briselska opcija Maje Sandu, a sa druge patriotska, antiratna opcija. Moldavija je od 20. oktobra 2024. do 28. septembra 2025. godine prošla kroz ustavni referendum o članstvu u EU, predsedničke i parlamentarne izbore.

U sva tri procesa briselska opcija optuživala je drugu stranu za rusko mešanje preko društvenih mreža, a u svakom slučaju je, upravo zahvaljujući društvenim mrežama i algoritmu i, prema ovoj tezi, manipulisanju dijasporom, uspela da ostvari zacrtano.

Na ustavnom referendumu, na kojem se odlučivalo o tome da li da se članstvo u EU unese u Ustav kao jedna od tačaka spoljnopolitičkog pravca zemlje, glasalo je ukupno oko 1,5 miliona građana – unutar zemlje oko 1,25 miliona, a oko 245.000 iz dijaspore. U zemlji je rezultat bio 55 prema 45 odsto protiv usvajanja amandmana na Ustav, dok je u dijaspori odnos bio 77 prema 23 odsto za njegovo usvajanje.

Na kraju je amandman usvojen sa 50,35 prema 49,65 odsto.

Na predsedničkim izborima 3. novembra 2024. godine glasalo je ukupno oko 1,7 miliona ljudi, od čega oko 330.000 iz dijaspore. Sandu je u zemlji osvojila 48 odsto, a njen protivnik Aleksandar Stojanoglu skoro 52 odsto. Međutim, Sandu je u dijaspori uzela čak 273.000 glasova, odnosno 82 odsto, i na kraju pobedila sa 55,5 prema 44,5 odsto u ukupnom skoru.

Na parlamentarnim izborima stranka Maje Sandu osvojila je 43 odsto i nije imala većinu, ali je uspela da je namakne sa 82 odsto glasova iz dijaspore i prešla prag od 50 odsto, zbog čega sada samostalno vlada Moldavijom.

U sva tri slučaja Sandu i briselskoj opciji trebalo je oko 250.000 glasova iz dijaspore kako bi spoljnopolitički kurs zemlje usmerili protiv volje većine.

Srbi i Moldavci koje „radi algoritam“

Ono što je važno naglasiti jeste da je u svakom od ovih slučajeva rezultate u Moldaviji odlučivala grupa ljudi koja nema nikakve pretenzije da živi u toj zemlji. To su mahom ljudi koji imaju stalno boravište na Zapadu, a u Moldaviju dolaze povremeno ili ne dolaze uopšte. Ono što je antiratna patriotska opcija u Kišinjevu isticala sve vreme jeste da podržava glasanje svojih građana, ali ne i očitu manipulaciju.

Manipulacija je bila sveprisutna. Na društvenim mrežama deljeni su sadržaji o tome kako će birači iz Pridnjestrovlja promeniti volju Moldavaca, i to kroz direktno i fizičko mešanje Rusije. Naravno, ni u jednom slučaju birači iz Pridnjestrovlja nisu glasali masovno, jer je za glasanje potrebno preći administrativnu liniju i policijske punktove između otcepljene oblasti i centralne Moldavije.

Ovo „plašenje birača“ uporedivo je sa kampanjom blokaderske sekte u Srbiji u odnosu na birače iz Republike Srpske. Potpuno lažna priča o tome da će birači iz Srpske odlučiti izbore u Srbiji kreirana je upravo u svrhu sprovođenja moldavskog scenarija.

Ova teza i propaganda odvijale su se uporedo sa objavljivanjem hiljada video-snimaka i drugog političkog sadržaja na mrežama. Antiratna opcija predstavljena je kao korumpirana i neljudska, a dehumanizacija je uzela maha do te mere da je predsednički kandidat Stojanoglu, poput svog prethodnika Igora Dodona predstavljen kao sam Sotona.

Ova teza i propaganda odvijale su se uporedo sa objavljivanjem hiljada video-snimaka i drugog političkog sadržaja na mrežama. Antiratna opcija predstavljena je kao korumpirana i neljudska, a dehumanizacija je uzela maha do te mere da je predsednički kandidat Stojanoglu, poput svog prethodnika Igora Dodona, predstavljen kao sam Sotona.

Sav taj materijal bio je usmeren dvostrano – na birače u zemlji kako bi se pozicija briselske struje ojačala, ali pre svega ka dijaspori. Socijalni „bubble“, ili socijalni mehur, predstavlja identično i jednolično okruženje u kojem se čovek kreće. Ono može da bude fizičko, ali i digitalno.

Ljudi u dijaspori, s obzirom na to da nemaju fizički kontakt sa sunarodnicima u velikoj meri, osuđeni su na kreiranje takvog digitalnog mehura na društvenim mrežama. Gledajući određeni sadržaj na bilo kojoj od mreža, do njih zbog algoritma – jer server pretpostavlja da osoba želi da gleda sličan sadržaj – sve češće dopire upravo takav sadržaj.

U takvom okruženju nema prostora za istinu, a kamoli za drugu stranu novčića. Tako su pojedini Moldavci ubeđeni da zemljom haraju ruske horde na tenkovima koje ubijaju sve one koji se s njima ne slažu. Za srpsku dijasporu važi to da je Srbija zemlja gladnih, bez puteva i interneta, sa bezbrojnim aferama i stotinama i hiljadama ubijenih na ulicama zbog „policijske brutalnosti“.

Sve to je jedna velika šarena laža društvenih mreža i jednoličnog okruženja u kojem se čovek kreće. U takvom prostoru nema mesta za drugo i drugačije mišljenje, jer je korisnika, odnosno konzumenta sadržaja, „odradio algoritam“.

Tome su posebno podložni ljudi srednje generacije i stariji. U vremenu rasprostranjene veštačke inteligencije na mrežama, mladi imaju velike probleme da svojim roditeljima, bakama i dekama objasne šta je pravi, a šta sadržaj stvoren uz pomoć veštačke inteligencije. Duboka država upravo igra na tu kartu i na taj način stvara armiju zombiranih konzumenata sadržaja, koji su ubeđeni u to da realnost koju vide zapravo ne postoji.

Uzalud novi putevi, fabrike, životni standard, letovanja i zimovanja, uzalud mir i stabilnost, redovno snabdevanje strujom i gorivom. TikTok, Instagram i Fejsbuk preplavljeni su sadržajem koji je mešavina stvarnih izjava opozicionih aktivista, „novinara“ i „analitičara“ sa tajkunsko-terorističkih lažovizija i brutalnih izmišljotina i laži. Ko će pored toga da veruje u ono što vidi sopstvenim očima?

Velika prevara dijaspore kao ključ obojene revolucije?Ž

Svaka obojena revolucija traži međunarodno priznanje, pomoć i podršku. Činjenica je da je blokaderska sekta već biciklirala, trčala i pešačila do Brisela i Strazbura i tamo naišla na podršku ustaša u Evropskom parlamentu i drugih srbomrzaca iz regiona. Institucije Evropske unije nisu se zvanično svrstale, ali pritisak koji vrše na zvanični Beograd jasniji je signal od bilo kakve zvanične izjave.

U takvom okruženju na meti blokaderske sekte je dijaspora.

Jasno je i blokaderima da su istraživanja renomiranih kuća poput Faktora plus tačna i da je SNS, odnosno lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, u velikoj prednosti. Uostalom, to govore i njihova interna istraživanja, zbog čega je u više navrata pokušano sa izazivanjem incidenata na ulicama i akcijama lažne zastave, jer su i skupovi gubitničke liste postali minorni i smešni.

Jedini spas blokaderska sekta vidi u većem angažovanju svojih „spavača“ u dijaspori. U začetku se išlo na organizovanje skupova u dijaspori, na trgovima i u zatvorenim prostorima. Neke opskurne grupe poput proustaškog ProGlasa Dragana Bjelogrlića to su iskoristile za sopstvenu propagandu i promociju. Oni su organizovali skupove u Zapadnoj Evropi za koje nisu naplaćivali ulaznice, već su zahtevali obavezan „dobrovoljni prilog“. Sav apsurd takvog ponašanja služio je mobilizaciji u predizbornoj kampanji.

Ne treba da čudi što su za potrebe mobilizacije otvorene desetine profila na Instagramu i TikToku koji u nazivu imaju reč „dijaspora“. Imaju ih studenti blokaderi, ali i neformalne grupe duboke države i antisrpskog NVO sektora, poput Sviće i Kreni-Promeni. Na dijasporu utiču i krajnje problematični likovi poput Nenada Milanovića „Šona“, koji je u svrhu lične koristi napravio portal i Jutjub televiziju „Izlaz“, te odlučio da kopira sadržaj tajkunsko-terorističke lažovizije N1.

Čak su ga i propagandisti sa te televizije zbog toga osudili.

Međutim, krajnji rezultat je važan u tom slučaju, a on se tiče uticaja na dijasporu i sadržaja koji je jednoličan i govori da je vlast u Srbiji demonska, a da je Srbija otprilike zemlja koja se nalazi usred nuklearne katastrofe, razvaljena i uništena.

Ništa od toga nije istina, štaviše. Besomučno ponavljanje lažnih afera osuđuju čak i profesionalna novinarska udruženja, ali su društvene mreže neregulisan javni prostor u kojem svako postaje novinar i učesnik u kreiranju javnog mnjenja. To su glavne odlike hibridnog rata u kojem se nalazi Srbija.

Pitanje koje ostaje jeste da li će srpska dijaspora zaista pasti na laži duboke države i da li će stanovništvo koje i dalje živi u Srbiji dozvoliti da mu država bude oteta ovakvim izbornim nasiljem.

Rezultati izbora u zemlji su već sada poznati. Srbi žele da Aleksandar Vučić nastavi da vodi zemlju.

Moldavija, međutim, nije tako daleko, a ni front u Ukrajini. Maja Sandu je tri puta pobedila zahvaljujući algoritmu. Patriote u Srbiji i dijaspori danas se nadaju da je naš narod ipak jači od tog zla.

(24sedam)