Studentska lista pokazala je ponovo da izbegava debatu, a još jedna prazna stolica pred nacijom - kukavičko opravdanje!

Naime, u debati na N1 nije se pojavio predstavnik Studentske liste, čime su još jednom pokazali da beže od dijaloga o glavnim državnim pitanjima i da nemaju šta ni da kažu, ni da ponude. U debati je učestvovao Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, poslanik liste „Evropska Srbija“ Dušan Nikezić i funkcioner SPS-a Dušan Bajatović.

- Radovao sam se ovoj debati na temu ekonomije zato što smatram da je ekonomija možda i najvažnija tema za sve građane Srbije, da ćemo da razgovaramo o povećanju plata, povećanju penzija, da razgovaramo o novim investicijama, o novim radnim mestima. Nažalost, kao što vidite, blokaderska lista nije nikoga pozvala da učestvuje u ovoj debati. Poštovani građani Srbije, možda vi mislite da je to zbog toga što oni nemaju šta da kažu na temu ekonomije. Ne, i te kako imaju - kazao je Siniša Mali.

Podsetio je da je krajem jula ove godine, na istoj televiziji, „kandidat za predsednika vlade Studentske liste, Dejan Šoškić, onaj koji je bio guverner Narodne banke Srbije do 2012. godine, kreator ekonomske politike do 2012. godine zajedno sa ovde prisutnim Dušanom Nikezićem“.

- Dakle, on je na ovoj televiziji rekao da je njihov plan, ukoliko dođu na vlast, smanjenje plata. Po njima, plate su isuviše visoke u Srbiji. S druge strane, krah dinara, dakle da dinar nastavi da gubi vrednost prema evru, isto kao i do 2012. godine. I to je razlog zbog čega nemate nikoga sa strane blokaderske liste - objasnio je Mali.

- Ja nikada nisam govorio i rekao da je nešto idealno i da je sada ovde i cveće i drveće. Ja sam samo rekao da je bolje nego što je nekada bilo. U ovom trenutku, ako pogledate kupovnu moć, imate tri pokazatelja: pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i Eurostat podatke o kupovnoj moći minimalne zarade svih zemalja Evropske unije. A 2012. godine, dakle rezultat tada gospodina Nikezića i Dejana Šoškića, pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila je 61,5 odsto. Ni dve trećine minimalne potrošačke korpe nije pokrivala minimalna zarada. Danas, 111,7 odsto. Dakle, u potpunosti je pokrivena minimalna potrošačka korpa, a sledeće godine već idemo na 118 odsto. S druge strane, prosečna zarada već danas pokriva prosečnu potrošačku korpu, što dovoljno govori o porastu kupovne moći, jer je prosečna potrošačka korpa vezana za tročlano domaćinstvo, kao što znate - kazao je Mali i dodao:

- Ako pogledate Eurostat, ispred smo šest zemalja Evropske unije, jer je bruto minimalna zarada po metodologiji Eurostata 743 evra, što je po kupovnoj moći nekih 1.064 njihove jedinice. Ispred smo Mađarske, Bugarske, Estonije, Letonije, Češke i Slovačke. Da li ja kažem da je idealno? Ne, i nikada to nisam rekao. I naša politika je povećanje plata, povećanje minimalne zarade, povećanje penzija i to u realnom iznosu. Plata u julu ove godine je 1.034 evra. Dakle, za razliku od 330 evra u doba Šoškića i Nikezića. Dakle, 1.034 naspram 330. Ali je mnogo važnije da je u nominalnom iznosu porasla 11,2 odsto, a u realnom 9,3 odsto.