Nova predizborna „Debata“ na N1 počinje večeras u 20 časova, a za istim stolom naći će se Siniša Mali, Dušan Nikezić i Dušan Bajatović.
U jeku izborne kampanje trojica sagovornika suočiće stavove pred kamerama, dok će emisiju voditi novinar Vojislav Stevanović.
Očekuje se rasprava o ključnim ekonomskim i političkim pitanjima koja su obeležila kampanju, kao i direktni odgovori na međusobne kritike i tvrdnje.

Bajatović najavio novu ekonomsku fazu Srbije

Dušan Bajatović ocenio je da je dosadašnji ekonomski model Srbije dao rezultate, ali da će u narednih godinu ili dve morati da se menja.

„Ovaj ekonomski model koji smo do sada koristili, gde je država najveći motor razvoja i najveći investitor, moraće da se promeni za godinu-dve. Biće iscrpljen“, rekao je Bajatović.

On je naglasio da podržava ono što je do sada rađeno i da SPS ne beži od odgovornosti za ekonomsku politiku u kojoj je učestvovao.

„Mi smo u tome zajedno, tu smo saučesnici i ne bežimo od toga“, rekao je.

Prema njegovim rečima, završetak Ekspa trebalo bi da označi prelazak u novu fazu razvoja.

„Sa završetkom Ekspa ovaj model se završava. Do tada moramo da pripremimo novu fazu razvoja Srbije“, rekao je Bajatović.

On smatra da u budućnosti rast ne bi trebalo toliko da zavisi od državne potrošnje i velikih javnih ulaganja, već da moraju da se pronađu novi razvojni programi i dodatni izvori rasta.

„Ne može najveći deo prihoda budžeta da bude na strani potrošnje. Trebaju nam dodatni razvojni programi, dodatne pare i novi izvori rasta“, poručio je.

Mali je tokom rasprave insistirao i na tome da se ekonomski rezultati porede sa prethodnim periodom, dok je Bajatović naglasio da sada treba otvoriti pitanje šta dolazi nakon sadašnjeg investicionog ciklusa.


Sve najvažnije poruke, replike i trenutke iz studija pratite uživo u našem tekstualnom prenosu.

„Mi jedini imamo jasan plan – prosečna plata 1.200 evra, penzija i minimalac 650“

Siniša Mali nastavio je polemiku porukom da svako ko tvrdi da je bilo nezakonitosti treba da podnese prijavu, dodajući da, kako kaže, za 15 godina nije podneta nijedna.

Potom se vratio na stanje ekonomije iz ranijeg perioda i naveo da je tada budžetski deficit iznosio 6,2 odsto, dok je deficit platnog bilansa bio veći od 10 odsto BDP-a.

„Sećate li se tog kraha naše ekonomije?“, upitao je Mali.

On je zatim poručio da se takav scenario, prema njegovim rečima, nakon 2018. godine nije ponovio i prebacio fokus na planove za naredni period.

„Mi smo jedini rekli kuda idemo. Srbija 2027 – skok u budućnost“, rekao je Mali.

Naveo je da je prosečna plata danas 1.034 evra, a da je cilj da u decembru dostigne 1.200 evra.

„Hoćemo da prosečna penzija bude 650 evra i minimalna zarada 650 evra“, rekao je Mali.

Na kraju je postavio pitanje da li su građani čuli sličan konkretan ekonomski plan od Studentske ili drugih opozicionih lista.

„Ne trošimo, investiramo – BDP sa 35 skočio na 97 milijardi evra“

Siniša Mali nastavio je raspravu tvrdnjom da je stabilan devizni kurs jedan od najvažnijih elemenata zaštite građana koji imaju kredite.

Kao primer naveo je građanina sa zaradom od 120.000 dinara i kreditom od 300 evra mesečno.

„Ako bismo sproveli politiku da kurs ode sa 80 na 120 dinara za evro, tih 36.000 dinara rate postaje 54.000. To je 216.000 dinara godišnje dodatnog troška, ne vašom krivicom, nego zato što se neko igra deviznim kursom“, rekao je Mali.

On je ponovio da upravo zbog toga smatra opasnom politiku slabljenja dinara.

Na pitanje dokle će se Srbija zaduživati, Mali je odgovorio da se država, prema njegovim rečima, ne zadužuje radi potrošnje, već radi ulaganja.

„Srbija se ne zadužuje da bi trošila. Srbija se zadužuje da bi investirala“, rekao je Mali.

Kao potvrdu toga naveo je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.

„2012. godine udeo javnog duga u BDP-u bio je 52,5 odsto. Danas je 43,7 odsto“, rekao je.

Dodao je da je BDP Srbije u međuvremenu, prema njegovim rečima, porastao sa oko 35 milijardi na 97 milijardi evra.

Mali je naglasio da nije presudno samo koliko se država zadužuje, već u šta se taj novac ulaže.

„Mi investiramo u auto-puteve, brze saobraćajnice, brze pruge, zdravstvo, škole, u sve što podiže kvalitet života i čini ekonomiju konkurentnijom i atraktivnijom“, rekao je.

Prema njegovim rečima, upravo takva ulaganja stvaraju prostor za nova radna mesta, dolazak novih fabrika, veće plate i penzije.

„Nije pitanje iznosa duga, nego u šta se ulaže. Ako BDP raste brže od duga, onda stvarate novu vrednost za državu i građane“, rekao je Mali.

Na kraju je poručio da današnji BDP od oko 97 milijardi evra, u odnosu na oko 35 milijardi ranije, pokazuje koliko je ekonomija Srbije porasla.

„Srbija je danas mnogo jača i snažnija ekonomija nego 2012. godine“, rekao je Mali.

„Srbija se promenila, vi i dalje živite u 2012. godini“

Rasprava Siniše Malog i Dušana Nikezića dodatno se zaoštrila oko podataka o inflaciji i ekonomskim rezultatima, uz konstantna međusobna upadanja u reč.

Nikezić je osporavao brojke koje je Mali iznosio, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija, dok je Mali insistirao da se ne može porediti današnja situacija sa periodom kada je, prema njegovim rečima, ekonomija Srbije bila u znatno težem položaju.

Voditelj je više puta pokušavao da prekine raspravu, upozoravajući da gledaoci ne mogu da čuju nijednog sagovornika dok govore istovremeno.

Mali je potom ponovio da je aktuelni rast cena posledica spoljašnjih okolnosti i rata u Persijskom zalivu, dok je Nikezić osporavao takvo objašnjenje.

„Uvezena je spolja, zbog rata u Persijskom zalivu, gde su cene goriva i svega otišle u nebo“, rekao je Mali.

On je zatim poručio da se Srbija u međuvremenu značajno promenila i da poređenje sa ekonomskom politikom iz perioda do 2012. godine ostaje, prema njegovom mišljenju, ključno.

„Oni i dalje žive u 2012. godini. Srbija se u međuvremenu promenila“, rekao je Mali.

Mali i Bajatović o problemima ekonomije: „Oligopoli moraju da se razbiju, a stabilan kurs čuva standard građana“

Dušan Bajatović ocenio je da jedan od ozbiljnih problema srpske ekonomije predstavljaju oligopoli, posebno u trgovini, bankarskom sistemu i drugim velikim sektorima.

„Dogovore se dva, tri, četiri najveća trgovinska lanca i diktiraju cene. Oligopoli moraju da se razbiju“, rekao je Bajatović.

On je dodao da postoje institucije koje bi time trebalo da se bave, ali da je pitanje koliko efikasno rade svoj posao.

Siniša Mali potom je fokus vratio na inflaciju, kupovnu moć i devizni kurs, ističući da je stabilan dinar jedan od ključnih faktora očuvanja životnog standarda.

„Najveći uzrok visoke inflacije uvek je devizni kurs. Deset godina unazad Srbija ima stabilan devizni kurs“, rekao je Mali.

On je podsetio da je od 2008. do 2012. godine kurs evra, prema njegovim rečima, porastao sa oko 80 na oko 120 dinara.

„Kurs je divljao iz dana u dan. Dinar je slabio i time se urušavala kupovna moć građana Srbije i njihov životni standard“, rekao je Mali.

Ponovo je pomenuo Dejana Šoškića, tvrdeći da je upravo politika iz tog perioda dovela do visoke inflacije.

„U 2012. godini stopa inflacije bila je 12,2 odsto, bez ovakvih spoljašnjih kriza kakve danas imamo“, rekao je Mali.

On je upozorio da bi, prema njegovom tumačenju ranijih Šoškićevih izjava, povratak takve politike značio ponovno slabljenje dinara i dodatni pritisak na standard građana.

„To je bila katastrofa za kupovnu moć građana Srbije“, zaključio je Mali.

Mali o cenama i inflaciji: „Nije nastala u Srbiji, uvezena je spolja – danas je 2,2 odsto“

Siniša Mali rekao je da građani i dalje osećaju posledice prethodnog inflatornog udara, iako je rast cena danas znatno sporiji nego pre dve ili tri godine.

„Od 2020. ide jedna kriza za drugom. Imali smo koronu, zatim rat u Ukrajini, energetsku krizu, a sada i sukob u Persijskom zalivu. Ceo svet se suočava sa rastom cena zbog geopolitičkih problema“, rekao je Mali.

On je naglasio da je, prema njegovom stavu, reč pre svega o inflaciji koja je u Srbiju stigla spolja.

„To nije inflacija izazvana iznutra, to je uvezena inflacija“, rekao je Mali.

Tokom njegovog izlaganja došlo je do nove rasprave u studiju, uz dobacivanja da je Srbija imala višu inflaciju od pojedinih evropskih zemalja. Mali je insistirao da završi odgovor i poručio da su upravo teme životnog standarda i cena među najvažnijima za građane.

Podsetio je na mere države iz prethodnih godina, navodeći da su tokom visokog rasta cena hrane regulisane cene 81 kategorije proizvoda u supermarketima.

„Maksimalno smo stabilizovali inflaciju. Isto smo ove godine radili sa lekovima, a sa gorivom smo reagovali smanjenjem akciza“, rekao je Mali.

On je zatim izneo podatke o inflaciji za ovu godinu.

„Inflacija u julu bila je 1,9 odsto, a u avgustu 2,2 odsto“, rekao je.

Mali je tvrdio da se sa problemom rasta cena trenutno suočavaju i razvijenije evropske zemlje, navodeći Nemačku i Francusku kao primere.

Prema njegovim rečima, država životni standard građana čuva kroz visoku zaposlenost, realni rast plata i penzija, kao i kroz direktne intervencije kada dođe do poremećaja na tržištu.

„Kroz punu zaposlenost čuvamo standard građana Srbije, kroz realan rast plata i penzija čuvamo standard i kroz sve mere koje preduzimamo“, rekao je.

Na kraju se ponovo vratio na poređenje sa 2012. godinom.

„U avgustu 2012. stopa inflacije bila je 12,2 odsto. Dakle, dvocifrena stopa inflacije“, rekao je Mali.

Pred reklame svi izneli svoju računicu: Mali kaže oko 250.000, Nikezić traži još 500 evra, Bajatović kaže do 1.500

Pred reklamni blok, voditelj je od sve trojice tražio kratak i konkretan odgovor na isto pitanje – koliko je novca mesečno potrebno četvoročlanoj porodici za pristojan život.

Siniša Mali je odgovor vezao za prosečnu zaradu i stanje na tržištu rada.

„Ako je prosečna zarada danas 121.400 dinara i ako imate stopu nezaposlenosti od 7,2 odsto, onda četvoročlana porodica sa dve prosečne zarade ima oko 250.000 dinara mesečno“, rekao je Mali.

On je ponovio da je ključ u tome što, prema njegovim rečima, tržište rada funkcioniše i što danas znatno veći broj ljudi ima posao nego ranije.

Nikezić je uzvratio tvrdnjom da građani upravo kroz keš kredite nadoknađuju ono što im nedostaje za svakodnevne troškove, od odmora do porodičnih proslava.

Prema njegovoj proceni, prosečnoj porodici bi bilo potrebno još najmanje oko 500 evra više mesečno u odnosu na sadašnja primanja.

Bajatović je dao nešto drugačiju računicu i naglasio da mnogo zavisi od toga da li porodica ima rešeno stambeno pitanje.

„Ako četvoročlana porodica ima svoj stan ili svoju kuću, mislim da joj je potrebno od 1.000 do 1.500 evra“, rekao je Bajatović.

On je dodao da u računicu treba uključiti i relativno niže troškove gasa i struje, ali i činjenicu da veliki broj građana u Srbiji živi u sopstvenim nekretninama.

Bajatović presekao prepucavanje brojkama: „Ne možemo sve da pojednostavimo – Srbija mora u novu fazu razvoja“

Posle nove rasprave u studiju i međusobnih upadanja u reč, voditelj je nekoliko puta pokušao da vrati razgovor u predviđeni format, a Dušan Bajatović potom je poručio da se priča o životnom standardu i stanju ekonomije ne može svesti na nekoliko izdvojenih podataka.

„Razumem priču o osećaju siromaštva, ali sve češće slušamo od turističkih agencija da su aranžmani rasprodati“, rekao je Bajatović.

On je pomenuo i rast zaduživanja stanovništva, navodeći da je prethodno Nikezić govorio o oko osam milijardi kredita građana, ali je ocenio da se ni taj podatak ne može automatski tumačiti samo kao posledica siromaštva.

„Neki su uzeli kredite i za komfor života. Ne može svaki argument da se pojednostavi“, rekao je Bajatović.

Kao još jedan pokazatelj ekonomskih aktivnosti naveo je veliki broj kamiona na autoputevima i rast pokrivenosti uvoza izvozom.

„Jedan od rezultata ove vlasti jeste da je pokrivenost uvoza izvozom sa oko 60 odsto otišla na 82 odsto. Znači da se nešto dogodilo u toj privredi“, rekao je.

Bajatović je, međutim, rekao i da postoje stvari kojima nije zadovoljan. Kao jedan od problema naveo je rast depozita privrede u bankama, što je protumačio kao znak da nema dovoljno plasmana kompanijama.

„To je sledeća faza razvoja Srbije – da uđemo u reindustrijalizaciju“, rekao je.

Prema njegovim rečima, postojeći ekonomski model neće moći neograničeno da traje i država mora da pronađe nove izvore rasta.

„Ne mogu prihodi budžeta da budu samo na potrošačkoj strani. Ne možemo samo da se prepucavamo, hajde da vidimo šta je realno bilo dobro i šta mora dalje da se menja“, rekao je Bajatović.

Ponovo se vratio i na raspravu o BDP-u i kupovnoj moći, ističući da nominalni BDP po stanovniku ne daje potpunu sliku.

„Nominalno je oko 15.000 evra po glavi stanovnika, ali stvarna kupovna moć u Srbiji je na nivou oko 34.000 evra“, rekao je Bajatović.

„Danas je plata 1.034 evra, a u vaše vreme 337 – četvrtina ljudi nije imala posao“

Rasprava Siniše Malog i Dušana Nikezića nastavila se oko životnog standarda, plata i siromaštva, a Mali je ponovo napravio poređenje sa periodom kada su ekonomsku politiku vodili Nikezić i Dejan Šoškić.

„Prosečna zarada danas je 1.034 evra, za razliku od oko 330 evra u doba Šoškića i Nikezića“, rekao je Mali.

On je naglasio da nije važan samo nominalni rast zarada, već i realni rast nakon uračunate inflacije.

„U nominalnom iznosu porasla je 11,2 odsto, ali realno 9,3 odsto. To je realan porast“, rekao je Mali.

Na pitanje zbog čega, uprkos rastu zarada, deo građana i dalje smatra da živi u siromaštvu, Mali je odgovorio da taj podatak ne osporava.

„Ja ne poričem podatak koji ste izneli. Bilo je samo mnogo, mnogo gore u vreme njihove ekonomske politike“, rekao je.

Ponovio je da su povećanje plata i penzija, kao i otvaranje novih radnih mesta, ključne mere u borbi protiv siromaštva.

„Četvrtina ljudi u doba Šoškića i Nikezića nije imala posao. Oni koji su imali posao bili su srećni sa prosečnom zaradom od 337 evra. Danas je prosečna plata 1.034 evra, uz stopu nezaposlenosti od 7,2 odsto“, rekao je Mali.

„Plate i radna mesta su glavna snaga u borbi protiv siromaštva“, dodao je.

Nikezić je zatim ponovo vratio raspravu na cenu goriva, navodeći da je litar dizela u Srbiji 237 dinara, dok je u Severnoj Makedoniji, prema njegovim rečima, 187 dinara.

On je kritikovao i način na koji se obračunava minimalna potrošačka korpa, tvrdeći da pojedine stavke ne odgovaraju realnim životnim troškovima.

Kao primer naveo je da je za hotele i restorane za tročlanu porodicu u minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno svega 483 dinara mesečno.

„Nađite mi hotel u kojem tročlana porodica može za 483 dinara da popije kafu i vodu, a kamoli da prenoći“, rekao je Nikezić.

Pomenuo je i troškove obrazovanja, tvrdeći da iznosi predviđeni minimalnom potrošačkom korpom ne odgovaraju stvarnim cenama udžbenika i školskih potreba.

Mali je na kraju insistirao da dobije prostor da odgovori i na te tvrdnje.

„Za vaše vreme svaki četvrti građanin Srbije bio je bez posla“

Dušan Nikezić je, nadovezujući se na Bajatovićev podatak da je Srbija na oko 47 odsto evropskog proseka, rekao da to znači da građani Srbije žive više nego duplo lošije od proseka EU.

Siniša Mali odmah je reagovao i vratio raspravu na period kada su, kako je rekao, ekonomsku politiku vodili Nikezić i Dejan Šoškić.

„Ja ne mogu da ćutim na ovo. Minimalna zarada bila je 15.700 dinara u vreme Nikezića i Šoškića. U tom trenutku nije mogla da pokrije ni dve trećine minimalne potrošačke korpe“, rekao je Mali.

On je zatim otvorio pitanje nezaposlenosti.

„Za vreme Dušana Nikezića i Dejana Šoškića stopa nezaposlenosti bila je 25,9 odsto. Svaki četvrti u Srbiji bio je bez posla“, rekao je Mali.

Nikezić je potom naveo podatke prema kojima 31 odsto građana i dalje subjektivno oseća siromaštvo, dok je potrošnja po stanovniku, prema njegovim rečima, na 57 odsto proseka Evropske unije.

Mali je odgovorio da nikada nije tvrdio da je situacija idealna.

„Ja nikada nisam rekao da je ovde sada cveće i drveće. Rekao sam samo da je danas bolje nego što je nekada bilo“, poručio je.

Zatim je detaljno izneo podatke za koje tvrdi da pokazuju rast kupovne moći.

Prema njegovim rečima, 2012. godine minimalna zarada pokrivala je svega 61,5 odsto minimalne potrošačke korpe.

„Ni dve trećine minimalne potrošačke korpe nije pokrivala minimalna zarada. Danas je pokrivenost 111,7 odsto, dakle minimalna potrošačka korpa je u potpunosti pokrivena, a sledeće godine idemo na 118 odsto“, rekao je Mali.

Dodao je da prosečna zarada danas pokriva prosečnu potrošačku korpu, što je naveo kao još jedan pokazatelj rasta kupovne moći.

Mali se potom pozvao i na Eurostat, tvrdeći da je Srbija po kupovnoj moći minimalne zarade ispred šest država Evropske unije.

„Bruto minimalna zarada je 733 evra, a po kupovnoj moći oko 1.064 jedinice. Ispred smo Mađarske, Bugarske, Estonije, Letonije, Češke i Slovačke“, rekao je.

Na kraju je ponovio da ne tvrdi da je životni standard idealan, već da je politika vlasti da plate, minimalac i penzije nastave da rastu i to, kako je naglasio, u realnom iznosu.

Bajatović ušao u klinč sa Nikezićem: „Ne može jedan podatak da se izvuče bez cele slike“

Dušan Bajatović uključio se u raspravu nakon prepirke o cenama goriva, platama i životnom standardu, poručivši da se ekonomski pokazatelji ne mogu tumačiti izdvojeno.

On je najpre kroz šalu rekao da je „stavio i kravatu za svečani dolazak na N1“, a zatim se vratio na cenu dizela i ekonomske pokazatelje.

U raspravi sa Nikezićem rekao je da ovaj, po njegovom mišljenju, često barata brojkama na način koji ne daje kompletnu sliku.

„Ti stalno koristiš neke stvari sa matematikom koja nije u redu“, rekao je Bajatović Nikeziću.

Kao primer naveo je razliku između nominalnog BDP-a po glavi stanovnika i BDP-a po paritetu kupovne moći.

„Ako je 15.000 evra po glavi stanovnika nominalno, a 34.000 po kupovnoj moći, nešto nije u redu da se gleda samo jedna cifra“, rekao je.

Bajatović je zatim tvrdio da je Srbija ranije bila na nivou od oko 35 do 37 odsto evropskog proseka, dok je danas, prema njegovim rečima, na oko 47 odsto.

„Ako neko već iznosi podatke, ne možemo da uzmemo samo jedan podatak koji želimo da ljudi čuju, a da ga ne poredimo sa drugim stvarima“, rekao je.

Dodao je da je srpska ekonomija povećala svoju otpornost i najavio da će kasnije govoriti i o oligopolima i drugim problemima na tržištu.

Govoreći o akcizama, Bajatović je rekao da država mora da vodi računa i o punjenju budžeta i o investicijama, jer je upravo država jedan od najvećih investitora.

„Ne možemo da ugasimo državu. Država je najveći investitor“, rekao je.

On je zaključio da je Vlada u trenutku krize, kako bi sprečila ozbiljnije cenovne udare i poremećaje, odlučila da smanji akcize, iako to istovremeno znači manje prihode u budžetu.

 
 

Mali: „Akcize ostaju niže dok traje neizvesnost, građani neće plaćati cenu rata“

Siniša Mali nastavio je odgovor objašnjenjem da će država zadržati snižene akcize na gorivo sve dok traje neizvesnost na svetskom tržištu energenata.

„Dokle god traje neizvesnost, koja nije izazvana s naše strane nego ratom u Persijskom zalivu, držaćemo akcize na niskom nivou i smanjivaćemo ih kako građani Srbije ne bi trpeli posledice rata između Irana i SAD“, rekao je Mali.

On je poručio da je to nastavak politike koju je država primenjivala i tokom prethodnih kriza, kada je intervenisala kako bi ublažila rast troškova za građane.

Mali je podsetio i na ranije mere kojima su ograničavane ili smanjivane cene pojedinih prehrambenih proizvoda.

Tokom njegovog izlaganja Nikezić je upao u reč tvrdnjom da je dizel u Severnoj Makedoniji oko 50 dinara jeftiniji nego u Srbiji, navodeći cenu od 187 dinara za litar naspram, kako je rekao, 237 dinara u Srbiji.

Mali je uzvratio da takva poređenja ne mogu da se izvode izolovano i istakao nivo investicija u Srbiji.

„Investira se kao nikada više. Ne možete tako da upoređujete“, rekao je Mali.

Nikezić je zatim otvorio i pitanje cena hrane i odnosa cena i zarada, tvrdeći da su cene hrane u Srbiji na nivou evropskog proseka, dok su plate znatno niže.

Rasprava se tada dodatno zaoštrila, uz međusobna upadanja u reč, nakon čega je voditelj pokušao da vrati debatu u predviđeni format i spreči da sagovornici govore istovremeno.

Mali uzvratio Nikeziću: „Vi ste prodali NIS Rusima za 400 miliona, a sada nama držite lekcije“

Siniša Mali odgovorio je Dušanu Nikeziću optužbom da je upravo vlast u kojoj je Nikezić učestvovao prodala NIS ruskoj strani i da je zbog toga, kako je rekao, licemerno da danas kritikuje državu zbog vlasničke strukture kompanije.

„Poštovani građani Srbije, neviđeno je licemerje gospodina Nikezića. Osoba koja je prodala Naftnu industriju Srbije ruskoj strani sada spočitava nama zašto nešto nismo uradili. A zašto ste vi, gospodine Nikeziću, to uopšte prodali?“, rekao je Mali.

On je ponovio tvrdnju da je NIS prodat za 400 miliona evra, iako je, prema njegovim rečima, procenjena vrednost kompanije u tom trenutku bila višestruko veća.

„U tom trenutku vrednost je bila više milijardi evra. Oni su prodali za 400 miliona. Postavlja se pitanje gde je razlika u ceni otišla“, rekao je Mali.

Odgovarajući na Nikezićevu tvrdnju da bi država trebalo da preuzme NIS, Mali je rekao da je ruska strana većinski vlasnik i da upravo ona odlučuje kome će svoj udeo prodati.

„Prosto zato što ste prodali ruskoj strani. Ruska strana je većinski vlasnik i ona prodaje kome želi da proda“, rekao je.

Naglasio je da Srbija, prema njegovim rečima, u celom procesu podržava pronalaženje rešenja i da neće dozvoliti da bude ugrožena energetska bezbednost zemlje.

„Više puta smo rekli i ponavljamo – nikada nećemo dozvoliti da bezbednost energetskog sistema Srbije bude ugrožena. I to do sada nismo dozvolili“, poručio je Mali.

Potom je odgovorio i na Nikezićevu tvrdnju da Srbija ima najskuplje gorivo u regionu.

Mali je u studiju pokazao podatke za koje je rekao da predstavljaju aktuelne cene goriva i naveo da je Srbija jeftinija od Albanije, Grčke, Rumunije i Slovenije, dok je cena, prema njegovim rečima, veoma bliska onoj u Crnoj Gori.

„Ni na koji način nismo najskuplji“, rekao je Mali.

On je dodao da je država, kada je došlo do velikih poremećaja na tržištu energenata, reagovala smanjenjem akciza kako bi zaštitila životni standard građana.

„Kada je došlo do ogromne nestabilnosti i rata u Persijskom zalivu, država Srbije je reagovala na vreme, smanjila akcize na gorivo i tako zaštitila životni standard građana Srbije“, rekao je Mali.

Dušan Nikezić odgovorio je Siniši Malom da smatra nepristojnim da se govori o ljudima koji nisu prisutni u studiju, a zatim ga je napao zbog pomena Dejana Šoškića.
„Za vas bi svakako bilo neprijatno da je profesor Šoškić ovde, jer je uvek neprijatna situacija kada se jedan plagijator nađe u prisustvu pravog profesora“, rekao je Nikezić.
Potom je otvorio pitanje NIS-a i izneo tvrdnju da vlast mora da objasni zbog čega Srbija nije iskoristila ugovorom predviđena prava kako bi preuzela kompaniju.
„Čime je to Putin ucenio Vučića, a Srbija već dve godine ne sme da iskoristi svoje ugovorom garantovano pravo preče kupovine i preuzme NIS?“, upitao je Nikezić.
On je tvrdio da Srbija tokom pregovora nije imala odgovarajuću poziciju, dok su za stolom, prema njegovim rečima, bili Rusija, SAD, Mađarska, pa čak i Hrvatska.
Nikezić je potom kritikovao cenu goriva i stanje u energetskom sektoru, navodeći da građani Srbije, prema njegovoj oceni, plaćaju preskupo gorivo i trpe posledice nestabilnosti.
„Nije normalno da Srbija godinama plaća najskuplje gorivo u regionu“, rekao je.
Dodao je da Srbija nema dugoročni aranžman za gas i ocenio da je stanje u EPS-u loše, tvrdeći da zemlja uvozi i ugalj i električnu energiju.

„NIS ste prodali ispod cene, a njihov plan je smanjenje plata i slabljenje dinara“

Na pitanje voditelja šta je plan B Srbije ukoliko energetska bezbednost nastavi da zavisi od odluka koje se donose van zemlje, Siniša Mali odmah je odgovornost vratio na period prodaje NIS-a i prozvao Dušana Nikezića.

„To da energetska bezbednost zavisi od drugih van zemlje treba pitati gospodina Nikezića, koji je učestvovao u prodaji NIS-a 2008. godine. Za 400 miliona evra prodat je potpuno ispod cene ruskoj strani“, rekao je Mali.

On je zatim rekao da se posebno radovao debati o ekonomiji, jer smatra da je upravo to jedna od najvažnijih tema za građane Srbije.

„Da razgovaramo o povećanju plata, povećanju penzija, novim investicijama i novim radnim mestima“, rekao je Mali.

Međutim, odmah je otvorio pitanje odsustva predstavnika Studentske liste.

„Nažalost, kao što vidite, blokaderska lista nije nikoga poslala u debatu. Studentska lista nije nikoga poslala“, rekao je.

Mali je potom izneo tvrdnju da razlog njihovog odsustva nije to što nemaju ekonomski program, već upravo suprotno – da ne žele da javno govore o njemu.

Pozvao se na ranije gostovanje Dejana Šoškića na istoj televiziji, predstavljajući ga kao kandidata za predsednika Vlade Studentske liste i čoveka koji je, zajedno sa Nikezićem, prema Malijevim rečima, učestvovao u kreiranju ekonomske politike do 2012. godine.

„On je na ovoj televiziji rekao da je njihov plan, ukoliko dođu na vlast, smanjenje plata, jer su njima plate suviše visoke u Srbiji. S druge strane, krah dinara, da dinar ponovo gubi vrednost prema evru kao do 2012. godine“, rekao je Mali.

Voditelj Vojislav Stevanović pokušao je da prekine ovu polemiku, navodeći da nije korektno govoriti o onima koji nisu u studiju i koji ne mogu da odgovore.

Mali je na to burno reagovao.

„Deset godina ste vi lično davali na ovoj televiziji napade na Aleksandra Vučića, govorili najgore laži o njemu, njegovoj porodici, o Jovanjici, zvučnom topu, ‘Sarajevo safariju’, i nikada se niste setili da kažete: gde je ta stolica prazna i zašto čovek ne može da odgovori na sve to“, rekao je Mali.

Stevanović ga je ponovo upozorio da mu je vreme isteklo, ali je Mali insistirao da je reč o izbornoj debati i da ima pravo da govori i o sopstvenom programu i o programu političkih protivnika.

„Ovo je izborna debata. Imam pravo da govorim o našem programu, imam pravo da govorim o tome šta je njihov program“, rekao je.

Kada ga je voditelj ponovo prekinuo, Mali mu je uzvratio:

„To što vi branite blokadersku listu zato što nikoga nisu poslali, ne mogu ja da rešim. Neće da pošalju.“

Na kraju je ponovio tvrdnju da bi ekonomske mere koje, prema njegovim rečima, planira Studentska lista išle direktno na štetu građana.

„Sve što planiraju da urade nakon 25. oktobra ide na štetu građana Srbije, a ne u korist građana Srbije. I obaranje kursa koje planiraju i smanjenje plata“, poručio je Mali.

Bajatović o NIS-u: „Dogovor sa MOL-om je moguć, ali moraju da se uklope interesi tri strane“

Dušan Bajatović rekao je da se proces oko NIS-a i mogućeg dogovora sa MOL-om nastavlja, ali da konačan ishod zavisi od usaglašavanja interesa Srbije, mađarske strane i Rusije.

„Srbija je napravila dogovor sa MOL-om, razgovarali smo i sa Gaspromom, ali u tom procesu imate tri strane. Dok ne poređate interese sve tri strane, teško da takav ugovor može da se završi“, rekao je Bajatović.

On je ocenio da je NIS bio dobra i uspešno vođena kompanija i da je, prema njegovom mišljenju, nepravedno dospeo na listu sankcija.

Bajatović je podsetio da je u kompaniju reinvestirano oko 3,6 milijardi evra, pre svega u rafineriju, i odbacio tvrdnje da je preko NIS-a finansiran rat u Ukrajini.

Govoreći o mogućoj promeni vlasničke strukture, rekao je da je za Srbiju najvažnije da NIS nastavi da radi i da ne dođe do poremećaja u snabdevanju.

„Koliko ja znam, dogovor je da NIS nastavi da radi bez obzira na to kako dođe do promene vlasničke strukture“, rekao je.

Dodao je da je MOL dobio još mesec dana prostora i da se, kako pretpostavlja, u ovom trenutku u proces prepliću i politički razlozi.

„Možda se čekalo da se završe izbori u Mađarskoj, možda se čekaju izbori u Srbiji“, rekao je Bajatović.

Na kraju je poručio da Srbija, po njegovom mišljenju, ne sme da odustane od toga da NIS nastavi da funkcioniše i ocenio da je država do sada uspela da izbegne probleme u snabdevanju i ozbiljnije cenovne udare.