ALO! U MALOM ORAŠJU i DUBONI NA 40 DANA OD MASAKRA Rođak: Trebalo je i nas da ubije jer bez dece nema života!

Plač i jecaji ne prestaju! U selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca, u kojima je monstrum Uroš Blažić (21) pobio osmoro mladih, obeleženo je juče 40 dana od stravičnog masakra! Više stotina meštana palilo je sveće, ostavljalo slatkiše i sokove na mestu krvavog pira, a na više mesta služene su liturgije za pokoj nevino nastradalih tinejdžera.

Tuga, bol i neverica vladaju ovim selima i posle 40 dana od stravičnog masakra koji je na desetine porodica zavio zauvek u crno, ali i ostale meštane Dubone i Malog Orašja. Osam mladih života ugašena su u trenu, kada je Uroš Blažić hladnokrvno iz vozila pucao na decu i zauvek ova sela obeležio. Meštani tvrde da se od ovog gubitka nikada neće oporaviti, a rođak jedne od žrtava poručuje za Alo! da je „bolje da su i oni svi umrli, jer sada žive u neizmernoj tuzi“.

- Kako mi sada da nastavimo dalje? Svi mi. Gde god se okrenemo, sve nas podseća na njih, na našu decu... Ali i na tog monstruma! Uništio nas je zauvek! Trebalo je i nas da ubije jer bez dece nama nema života. Ne prođe dan da se ne zapitamo zašto… Naša deca ni mrava nisu zgazila, a on dušman da to uradi - navodi rođak iz Malog Orašja ekskluzivno za Alo!, moleći da ostane anoniman kako ne bi uznemirio porodice žrtava:

- Njihove majke iz kreveta ne ustaju, one nisu žive... Ponavljaju da je trebalo i njih da ubije! Ovoliko bola ne pamti naše selo! Od tog 5. maja crno je sve! Crno je gde god se okrenete. Šta mogu više da vam kažem, za nas nije prošlo 40 dana. Ovo je sve kao jedna duga noćna mora iz koje čekam da se probudim, misleći da sam samo sanjao - kaže naš sagovornik.

Uroš Blažić je svoj krvavi pir započeo u Malom Orašju kod spomenika gde su se mladi okupili zbog đurđevdanskog uranka. Na tom mestu ubio je petoro mladih, a zatim se uputio u Dubonu, gde je ubio troje u školskom dvorištu.

Na tim mestima juče je sve vrvelo od ljudi. Porodice, rođaci, komšije, drugari, drugarice.... Došli su na ta mesta - gde je sve stalo tog dana! Reka ljudi iz Dubone uputila se najpre u lokalnu crkvu. Palili su sveće, a zatim su uplakani odlazili do lokalne škole, do klupice gde su brutalno ubijeni brat i sestra, a nedaleko odatle i njihov drug. Ostavljali su sveće, slatkiše i cveće ispod njihovih umrlica. U crkvi je služen parastos, a selo Malo Orašje gotovo istovremeno tugovalo je i za svojim žrtvama. Ljudi u crnini sa svih strana okupili su se oko „Ravnog Gaja“ gde je nastradalo pet mladih, a u tom selu je čak šest sveštenika održalo četrdesetodnevni pomen.

- Tuga je večna za ovom mladosti, izgubljenom budućnosti i mi im obećavamo da ih nećemo zaboraviti - poručio je jedan od sveštenika.

Nije bilo govora, samo tugom nabijena tišina.

Mnoge je pogodio prizor u kojem su stajali uplakani roditelji ubijene dece. Zagrljeni i uplakani gledali su u spomenik na mestu stradanja, a na svaki pomen imena njihove dece više od 200 ljudi krenulo bi da rida.

Podsetimo, Uroš Blažić je posle stravičnog masakra oteo vozača taksija i devojku koja je već bila u vozilu. Uz pretnju bombom tražio je da ga taksista odveze u selo Vinjište kod Kragujevca gde živi njegov ujak G. G. U tom mestu je uhapšen, a nedavno su lisice na ruke stavljene i ujaku, ali i bratu od ujaka.