Majka heroina Milja Zečević (95), kojoj su 26. marta 1992. godine u Sijekovcu kod Broda pred očima ubijeni suprug Jovo i trojica sinova Milan, Petar i Vaso, preminula je u subotu, 7. novembra, u dvorištu svoje kuće, upravo na mestu na kojem se pre 34 godine dogodila porodična tragedija. Žena čija je sudbina postala simbol nezamislive majčinske tuge juče je sahranjena u Gornjim Smrtićima kod Prnjavora, gde počivaju njeni najmiliji.
Miljina smrt ponovo je podsetila na stravičan zločin u Sijekovcu, kada su naoružani napadači upali u dvorište porodice Zečević i ubili četvoricu njenih članova.
O tragediji koja joj je zauvek promenila život govorila je više puta, a njena svedočenja sačuvana su i u arhivi Memorijalnog centra Republike Srpske.
Kako je ispričala, tog 26. marta 1992. godine u porodično dvorište upala je grupa naoružanih muškaraca sa čarapama preko lica. Sumnjala je da su među njima bile i komšije, koje su na taj način pokušavale da sakriju identitet.
Napadači su, prema njenom svedočenju, tukli njenog supruga i sinove, a potom ih ubili na različitim mestima u dvorištu. Najstariji sin stradao je kod česme, srednji na kapiji, a najmlađi u dvorištu.
- Tukli su jednog po jednog, ispitivali pa ponovo tukli. Ja sam bila tu. Kada su ih pobili, onda su me oterali putem, nakon čega sam otišla čak u Smrtiće - ispričala je Zečevićeva.
Posebno potresno bilo je njeno svedočenje pred Sudom Bosne i Hercegovine, 22. avgusta 2012. godine, tokom postupka protiv Zemira Kovačevića.
Milja je tada opisala poslednje trenutke svog sina Petra, koji ju je, dok su ga napadači zlostavljali, molio da mu pomogne.
- Petar je govorio: „Ne daj me, majko“ - ispričala je pred sudijama.
Svedočila je i da je prepoznala Kovačevića, kojeg je poznavala pre rata, kao i da je videla napad na svog supruga Jovu.
Za ubistva preostale dvojice sinova nije mogla da kaže ko je od napadača neposredno odgovoran.
Zločin u Sijekovcu nije bio prva tragedija u Miljinom životu. Još kao desetogodišnja devojčica, tokom Drugog svetskog rata, ostala je bez oca, koji je odveden u ustaški logor Jasenovac.
Pola veka kasnije izgubila je supruga i trojicu sinova. Četvrti sin Branislav preživeo je napad jer je pre dolaska naoružanih ljudi otišao da preveze ranjenika iz komšiluka.
Uprkos bolu, Milja je nastavila da govori o stradanju svoje porodice, ne dozvoljavajući da njihova sudbina bude zaboravljena. Za svoju hrabrost i stradanje odlikovana je Ordenom Miloša Obilića.
Od nje se potresnim rečima oprostio i načelnik opštine Brod Milan Zečević, koji je saopštio da je Milja poslednji put sklopila oči upravo na mestu najveće životne tragedije.
- U strašnom zločinu u Sijekovcu izgubila je svoje najmilije i podnela žrtvu koju ljudski um teško može da pojmi. Decenijama je svoj bol nosila tiho i dostojanstveno, postajući simbol majčinske tuge i stradanja našeg naroda - rekao je Zečević.
On je porodici uputio saučešće u svoje i u ime opštine Brod.
- Neka počiva u miru, konačno zagrljena sa svojim najmilijima. Večna joj slava - poručio je načelnik.
Povodom smrti Milje Zečević juče je u Brodu bio proglašen Dan žalosti. Opelo je održano na gradskom groblju, a potom je sahranjena u Gornjim Smrtićima kod Prnjavora.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)