Iako je u vreme donošenja presude imao 21 godinu, a u vreme izvršenja krivičnog dela 19 godina, napadaču je izrečena vaspitna mera umesto zatvorske kazne. Sud mu nije sudio kao odrasloj osobi jer su veštaci utvrdili da se nalazi na mentalnom razvoju šesnaestogodišnjaka. Tokom suđenja je negirao krivicu, ali je DNK analiza bebe nedvosmisleno potvrdila očinstvo.

Po izlasku iz ustanove, roditelji su mu dozvoliovili povratak u zajedničku kuću. Prema rečima izvora bliskog porodici, otac i dalje izražava sumnju u zvaničnu verziju događaja, ali su u kući ipak uvedene mere nadzora i kontrole kako bi se sprečilo ponavljanje incidenta. Izvor dodaje da se A. K. nakon povratka smirio i zaposlio.

Ovaj teški zločin odigrao se u novembru 2015. godine, a istraga je pokrenuta tek kada je trudnoća devojčice postala uočljiva. Žrtva je u potresnoj ispovesti ispričala da ju je brat napao na podu dok je igrala igrice, a iživljavanje je prekinuo mlađi brat koji je napadača udario drvetom i onesvestio. Devojčica je mesecima krila stomak širokom odećom jer je majka težak srčani bolesnik, a brat je bio jedini koji je zarađivao za porodicu.

Porodica, koja se 1999. godine doselila sa Kosova i Metohije u Kostolac, godinama je živela na ivici egzistencije, bez struje i vode, u objektu sa samo jednom prostorijom u kojoj su svi zajedno spavali. Pre nego što su stigli zvanični rezultati DNK analize, roditelji su verovali da je otac deteta neki drugi mladić iz okruženja.

Žrtva je ranije navela da ju je brat seksualno iskoristio još jednom tokom trudnoće, kao i da su je pojedini članovi okruženja pitali da li zaista želi da pošalje rođenog brata u zatvor. Pored svih trauma, devojčica je nakon porođaja pretrpela i silovanje od strane jednog poznanika, a danas pokušava da izgradi miran život i sakupi novac za lečenje sina koji ima zdravstvene probleme sa mišićima.