"Dark Web" za krimose i perverznjake

Opštepoznati internet ili tzv. "otvoreni internet" kojim se ljudi većinom služe u svakodnevnom radu ili slobodnom vremenu za čitanje portala i korišćenje društvenih mreža, predstavlja samo jedan mali deo interneta, odnosno vrh ledenog brega, dok sve ostalo, nekih 80 odsto predstavlja 'deep web', neindeksirani deo interneta na kojem je skriven i 'dark web', pišu hrvatski mediji .

Deep web je platforma koju zbog legitimnih razloga koriste brojne grupe, od kompanija do aktivista za ljudska prava, a uključuje neindeksirane internetske stranice do kojih se ne može doći putem pretraživača već tačno određenom putanjom i direktnim unošenjem adrese, ali i skrivene servise, zvane 'darknet' ili 'dark web' koji su dostupni samo putem posebnog softvera, poput TOR-a.

Istorija TOR-a, kojim se u prenosu podataka zatire izvorište i odredište poruke, vezana je za američku mornaricu koja je želela anonimnu komunikaciju, piše "Dnevnik".

Osim što se takva mreža koristi za dozvoljene svrhe, priliku za unosan posao preko interneta prepoznali su i kriminalci, koji skrivajući identitet, proizvode i usluge prodaju ili kupuju preko crnih tržišta na 'dark webu', iako je pogrešno misliti da ih je nemoguće uhvatiti u nezakonitoj zoni.

Takve osobe teže je identifikovati nego na nekim drugim klasičnim platformama, ali ne znači da su apsolutno zaštićene ako se bave takvim aktivnostima jer različiti slojevi pristupa internetu omogućavaju samo određeni nivo anonimnosti.

Evropske policije su 2014. raskrinkale ljude koji su se bavili takvim kriminalom u 27 zemalja.

Sadržaji na 'deep webu' sve su popularniji jer ljudi otkrivaju stvari koje su im dostupne na crnim tržištima.

Ima dosta tih darkmarketa na kojima se nudi apsolutno sve - od droge, oružja i ukradenih ličnih podataka do dečje pornografije, podataka o kreditnim karticama i nedozvoljenih lekova. Apsolutno sve, što god zaželite možete tamo naći.

Na takvim mestima se nude i neke vrste intelektualnih usluga, na primer malveri kojima se može neovlašćeno pristupiti nečijem kompjuteru ili grupi kompjutera, što se može koristiti za računarske napade, pristup ličnim finansijskim podacima ili za neovlašćene transakcije s bankovnih računa.

Internetska crna tržišta postaju sve popularnija jer su zabranjene stvari ljudima dostupne u dnevnoj sobi i više se ne moraju izlagati dodatnom riziku.

- Ako netko želi nabaviti drogu više ne treba tražiti dilera po mračnim uličicama kad može naručiti drogu koja će na kućnu adresu stići zapakirana u kutiji od CD-a ili bombonjere. To je jedan od modusa koji je sve popularniji jer je praktičniji i jednostavniji. Dete od 14, 15 godina može iz dnevnog boravka naručiti drogu, a da njegovi roditelji to ni ne znaju - kaže hrvatski stručnjak za ovu vrstu kriminala Kristina Posavec.

Međutim, nisu svi ljudi koji koriste TOR kriminalci i ne koriste ga nužno iz pobuda za činjenje kaznenih dela, odnosno pristupa nezakonitim sadržajima jer neki to rade na primer iz čiste znatiželje.

Brauzer poput TOR-a nije zabranjen niti je protivzakonit i ljudi ga mogu koristiti da bi pristupili bilo kom drugom pretraživaču, poput Gugla i Jahua ako, npr, ne žele da im se otkrije njihova prava IP adresa i mesto s kojeg pristupaju internetu.

Stručnjak za sigurnost na kompjuterima Tonimir Kišasondi kaže da postoji diskusija je li to legalno, ilegalno, moralno ili nemoralno, ali to koriste velike grupacije ljudi, kao što su novinari, ako ne žele da otkriju da istražuju stranice nekog preduzeća ili prikupljaju informacije o osetljivim temama poput korupcije, i aktivisti za ljudska prava u zemljama gde je zabranjen pristup sadržajima koje režim ne odobrava.

To je isti razlog kao kad ljudi ne žele da im telefonski broj bude izlistan u imeniku, kaže Kišasondi.

Kriminalci su nažalost otkrili da je bolje imati 'web shop' nego sediti u nekoj uličici. To, kaže, međutim nije ništa neobično jer je svet počeo da živi na internetu i kriminalci su shvatili da im je lakše da pljačkaju baze podataka, bitove i bajtove nego da vrše upade po bankama.

Da li je surfovanje po dark webu moralno ovisi o tome da li se koristi za kupovinu droge, izveštavanje iz nekog režima, ili za traženje informacije o tome kako lečiti rak, a da to nevide Google i Facebook koji uvijek povezuju identitet i profil korisnika, zaključuje Kišasondi.

Skriveni servisi na dark webu do kojih se može pristupiti preko TOR-a nude niz kriminalnih stvari koje su jako loše, ima dosta materijala za hakere, ali i legalnih stranica koje postoje u javnosti.

Facebook na primer ima skriveni servis za pristupanje u zemljama s restrikcijama na slobodu govora i informacija koje filtriraju i cenzurišu internet, a brojne medijske kuće koriste te servise za komunikaciju i razmenu dokumenata, kaže Kišasondi, navodeći primer američkog zviždača Edarda Snovdena koji je medijima dostavljao tajne dokumente.

Uz to i Wikileaks je počeo na TOR-u.

Usluge na darknetu plaćaju se virtualnom valutom od kojih je trenutno najpopularniji 'bitkoin', čija se prednost u odnosu na kreditne kartice ogleda u težem praćenju traga novca.

Posavec kaže kako nije nemoguće ući u trag takvoj valuti, a to potvrđuje i Kišasondi za kojeg je u startu pogrešno uverenje da se bitcoinu ne može ući u trag. Ta valuta je, objašnjava, zapravo distribuirana online beležnica u koju se može nešto zapisati ili pročitati, ali se ne može izbrisati.

Iako je vlasnik Silkroada, jednog od prvih ilegalnih online tržišta, koristio TOR i bitcoin na kraju je uhvaćen, napominje Kišasondi.

Problem je što nešto što je bilo online uvek ostaje online. „To je prva stvar o kojoj ljudi treba da razmišljaju kada bilo kakav sadržaj stavljaju na internet“, kaže Posavec.

Neoprezno objavljivanje ličnih podataka može završiti neugodnim posledicama i zbog krađe identiteta tako da počinitelji izrade dokumente na njihovo ime i počnu se kao oni predstavljati.

Zbog takve neopreznosti bilo je dosta ljudi čiji su se ukradeni lični podaci i fotografije pojavili na stranicama koje nude seksualne usluge zbog čega su ih kontaktirale mušterije.

Kišasondi kaže da korisnici interneta mogu u jednom trenutku svesno postati anonimni, ali ne može postati anonimno ono što su ostavili kao digitalni trag za sobom na Facebooku i Googleu.

„Znate onu priču kada je nešto besplatno... Nije Facebook proizvod nego si ti proizvod jer koristiš tu mrežu, daješ joj lične podatke i informacije o svom ponašanju, a te su informacije zanimljive kompanijama koje žele da prodaju svoje proizvode“, kaže Kišasondi. Pitanje je, međutim, jesu li ljudi svesni rizika i znaju li da se prikupljeni podaci dugoročno spremaju i analiziraju.

Neke subkulture žele da koriste TOR, imaju blogove na darknetu jer su svesne problema i žele da zadrže svoju privatnost i anonimnost, kaže Kišasondi, koji procenjuje da će u budućnosti biti još i više zabrinutosti pojedinaca za njihovu privatnost zbog 'rudarenja' podataka.

Jedno objašnjenje je da će biti sve više zadiranja u privatnost zbog profiliranja korisnika, ali zbog takvog prikupljanja podataka ljudi moraju biti svesni problema. Korporacije su prepoznale rizike koje donosi moderna tehnologija pa u sigurnu komunikaciju, nadzor mreže i sigurnosne aplikacije ulažu milijarde dolara.

Razmjeri štete mogu biti ogromni. Tako je američka demokratska predsednička kandidatkinja Hilari klinton suočena je s velikim problemom jer je u završnici izborne trke FBI objavio da je ponovno istražuje zbog komuniciranja putem privatnog e-mail servera dok je bila na čelu Stejt departmenta.

Crna internetska tržišta samo su deo sajber kriminala koji uz terorizam i ilegalne migracije spada među "top pretnje" u EU, piše hrvatski "Dnevnik".