Nenad Božić, jedan od najvećih ratara iz Rače, žuri da obavi pripremu za prolećnu setvu: Njiva je moja fabrika pod nebom

 

 Za ratare, izgleda, malo predaha ima samo kad padne debeli sneg. Kako je njega sve manje, i do odmora se teško dolazi. Ovih dana na oko 110 hektara njiva Nenada Božića (45) ratara iz Rače, u punom jeku je zimska priprema zemljišta za prolećnu setvu, takozvano podrivanje, što je, kako kaže, nova tehnologija.

On, inače, obrađuje oko 175 hektara, od čega su 43 u njegovom vlasništvu, a ostalo je pod zakup.

- Uspeo sam da grupišem parcele u Mićakovcu, delu između Rače i Bošnjana i Kupusine u opštini Velika Plana. Prinosi su solidni, u zavisnosti od njiva, dobri za uslove brdovite Šumadije i četvrte klase zemljišta, koja po hektaru traži najmanje 500 kila đubriva - objašnjava Božić, koji je sa Goranom Božićem iz Miraševca, Sanjom Janković iz Popovića, Dobrilom Sretenović iz Rače i Nikolom Jelićem iz čuvenog Radovanja kod Velike Plane, u kojem je stradao Karađorđe osnovao zadrugu da bi lakše obrađivali zemlju i povoljnije prodali rod.

Obaveza je mnogo, pa Nenadu ponekad pomaže otac Ilija, ali samo kad baš prigusti, a Nenad, direktor novog kova, umesto kancelarije, koju i nema, ne izlazi iz „fabrike pod otvorenim nebom”.

Zbog opšte situacije, iako na njivama nema mnogo opasnosti od korone, Nenad žuri da svaki posao što pre završi. Kako kaže, nije imao probleme s koronom i posao nije bio u zastoju. Ove godine je pšenicu sejao na 65, suncokret na 60, a kukuruz na 50 hektara. Prinosi su, kako ocenjuje, bili osrednji.

Alo!/Aleksandar Đorđević

 

- Na to je uticao sušni period od desetak dana u vreme kada je kukuruzu vlaga najpotrebnija, pa je njegov rod prepolovljen. Požnjeo sam 450 tona pšenice, 200 tona suncokreta i 180 tona kukuruza. Bez obzira na to, zarada je dobra, ali i ulaganja su znatna. Skočila je cena mojih proizvoda, ali i onih koje kupujem kao repromaterijal - objašnjava Nenad.

On nastoji da obezbedi sigurnost pa je počeo sav rod osigurava, da ne strahuje.

- Stoku ne gajim, ne mogu da se vadim na drugoj robi, opredelio sam se za ratarstvo na vojvođanski način, pa moram i da se obezbedim. Moji zadrugari još nisu to shvatili kao ulog za sigurnost - objašnjava ovaj domaćin.

Alo!/Aleksandar Đorđević

 

Sada njegova zadruga, kako kaže, priprema projekat za otvaranje jednog otkupnog mesta u okolini Rače, kako bi i njima a i ostalim ratarima bilo bliže da isporučuju letinu.

Posla ima za sve u porodici, ali najviše povuku otac i on, dok majka Slobodanka radi u kući, supruga Milijana imaj frizerski salon, a kći Jovana je, takođe, počela da pomaže ocu, ali na suvremen način. Ona je završila srednju školu informacionog smera, a i poljoprivreda više ne može bez toga. Sve se lepo uklopilo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI