KLIMATSKE PROMENE SVAKODNEVNO RAZARAJU ZAPADNI BALKAN Da li smo spremni za pravu odgovornost?

"Kada iluzije padnu, ostaje odgovornost: Klimatska kriza već ruši ekonomije Balkana da li je sledeća tvoja?"

"Šta ostaje od života kada iluzije nestanu? Odgovornost.“

Imre Kertes, mađarski dobitnik Nobelove nagrade, postavio je ovo pitanje sa zapanjujućom preciznošću. Danas ono odjekuje daleko izvan književnosti u politici, ekonomiji i klimatskoj krizi koja već menja naše živote.

Jedna od najopasnijih iluzija o klimatskim promenama jeste verovanje da je to nečiji tuđi problem i da će se desiti negde u budućnosti. Ta iluzija je razbijena.

Kao komesar u Panevropskoj komisiji za zdravlje i održivi razvoj SZO, video sam da klimatske promene nisu samo vanredna zdravstvena situacija – one su i dubok poremećaj tržišta rada.

Širom Evrope, a posebno na Zapadnom Balkanu, zelena tranzicija se sudara sa krhkim sistemima zapošljavanja, dovodeći u opasnost sredstva za život, dok u isto vreme nudi premalo održivih alternativa.

Klimatske promene nisu više apstraktne

Na Balkanu, kao i u ostatku Evrope, klimatske promene sve manje deluju kao apstraktan pojam one su svakodnevni poremećaj koji ugrožava zdravlje, potkopava radna mesta, produbljuje nejednakost i opterećuje otpornost nekih od najranjivijih evropskih ekonomija.

Ovde se ne radi o topljenju glečera na Arktiku, već o realnim problemima:

Termoelektrane na ugalj na Kosovu, koje guše vazduh i doprinose hroničnim bolestima.

Poplave u BiH, koje raseljavaju porodice i uništavaju egzistenciju.

Zagađenje u Skoplju, gde se dim od otpada i biomase zadržava u dolini, čineći glavni grad Severne Makedonije jednim od najzagađenijih u Evropi.

Ljudi već plaćaju cenu

Foto: Shutterstock

Klimatska kriza već pogađa Balkan. A najteže pogađa upravo one koji su najmanje odgovorni i najranjiviji.

Skoro 3 miliona radnih mesta u regionu direktno je izloženo klimatskim šokovima ili ugroženo zelenom tranzicijom. Zemlje Zapadnog Balkana mogle bi da izgube do 16% BDP-a zbog ekstremnih vremenskih uslova.

To nisu samo brojke – to su:

Rudari u BiH koji ne znaju šta ih čeka.

Poljoprivrednici u Albaniji, čija zemlja nestaje pod vodom.

Mladi, koji još nisu ni zakoračili na tržište rada, a već se osećaju isključeno.

Cena neaktivnosti

Samo u 2014. godini, poplave su izbrisale više od 51.000 radnih mesta. Poplave u BiH 2024. raselile su preko 1.000 domaćinstava, a brojna mala preduzeća morala su da zatvore vrata.

Crnogorska obala, ključ turizma, ugrožena je požarima i erozijom.

Toplotni talasi u Makedoniji i na Kosovu otežavaju fizički rad.

U Albaniji, u jednoj poplavi 2017. izgubljeno je 15.000 hektara useva.

Kada ljudi izgube poverenje, raste frustracija. A kada tranzicija koristi samo privilegovanima – nejednakost se produbljuje.

Ugljenična stvarnost Balkana

Shutterstock

Na Zapadnom Balkanu još uvek radi 16 termoelektrana na mrki ugalj – stare, zagađujuće i bez strategije za povlačenje. Njihovo zatvaranje je klimatski neophodno, ali i društveno-politički potres.

Samo u Srbiji i BiH, više od 29.000 radnih mesta vezanih za ugalj je pod rizikom. Čitave zajednice zavise od tih poslova. Bez jasnog plana, ne gubi se samo posao – gubi se budućnost.

EU pomaže, ali nije dovoljno

Foto: Shutterstock

Evropska unija je do sada finansirala 21 zeleni projekat i obezbedila 6,8 milijardi evra, ali to je i dalje daleko od onoga što regionu treba.

Dekarbonizacija termoelektrane na Balkanu košta od 2,5 do 12 miliona evra po objektu.

Tuzla u BiH, jedna od najvećih zagađivača u Evropi, i dalje radi – bez jasne strategije.

Zaključak: Da li smo spremni za pravu odgovornost?

Klimatske promene nisu pitanje budućnosti – one su tu i sada. Ako ih ne rešavamo pravovremeno, posledice će platiti oni koji već sada imaju najmanje. Neophodna je pravedna tranzicija, sa realnim alternativama, socijalnom zaštitom i jasnim planovima.

Jer kad iluzije padnu ostaje odgovornost.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI