NOVE CENE U PEKARAMA Vlada Srbije usvojila uredbu, "Sava" jeftiniji za tri dinara, padaju cene i drugih proizvoda

Činilo se da pojeftinjenje narodnog hleba sa 57 na 54 dinara neće mnogo uticati na standard građana. Dan kasnije, Unija pekara najavljuje da će sniziti i cene ostalih proizvoda. Kažu da su kod proizvođača kvasca izborili 15 odsto nižu cenu. U testo će umesiti i niže cene drugih sirovina.

"Kao posledica toga što je gorivo pojeftinilo i što je brašno pojeftinilo pekari će snižavati i specijalne vrste hleba, možda i neke pekarske proizvode. Očekujemo da taj procenat tih skupljih vrsta hleba možda bude nekih 10 do 15 posto, otprilike 12 posto jeftinije. Pekari su već poveli akciju, međutim, ugovori sa trgovinskim lancima obavezuju da za ostale pekarske proizvode rok za promenu cena bude trideset dana tako da ćemo do kraja juna dobiti jeftinije cene", rekao je Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije.

Za razliku od građana, ratari nemaju razloga za radovanje. U žetvu pšenice ulaze sa zalihama iz prethodne sezone i rekordno niskom cenom.

"To su nama uvezene stvari sa kojima se svaka država bori, pa i mi. Kreće se 20 dinara i nešto niže. Ono što je veći problem od same cene je što nema tražnje, znači potpuno je stala trgovina pšenicom i to je ono o čemu smo mi razgovarali. Tražimo modele kako da zapravo premostimo ovaj period, dok ne vidimo kako će se tržište odvijati", navela je Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede.

Država računa da bi niža cena hleba mogla da utiče na smanjenje inflacije

Računica države je da bi niža cena hleba mogla da utiče na smanjenje inflacije s obzirom na to da se dnevno proda do 2.200.000 hleba "sava". Ali nije samo cena hleba problem.

"Imamo problem sa mesom i to ćemo pitanje u narednim danima očigledno da tu ima mnogo tajkuna koji su tražili da se na svaki način traže izuzetno viskoke cene koje su na nivou najviših evropskih cena", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U jednoj od najvećih kompanija mesne industrije, kažu da su cene dostigle maksimum, da više neće rasti, ali neće ni padati. Osim, ističu, ako država ne donese odluku o novom ograničenju cene osnovnih životnih namirnica, to jest mesa.

"Razlozi su isti i u Srbiji i u Evropskoj uniji. Godinama se u toj industriji poslovalo na ivici rentabilnosti pa je stočni fond smanjen. Država treba da vidi koliko nam treba mesa i mleka. Priče o slobodnoj trgovini su prevaziđene jer vidimo da u vreme krize svako štiti svoj interes", navodi se u saopštenju Zorana Matijevića, direktora "Matijević agrara".

Na pojeftinjenje hrane trebalo bi da utiču i nedavna povećanja subvencija poljoprivrednicima.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI