Nakon što je Strukovno udruženje taksi preduzetnika Beograda (SITAB) zatražilo hitan nadzor nad radom Sekretarijata za javni prevoz i Sekretarijata za inspekciju, predstavnik Upravnog odbora ove organizacije izneo je detalje o stanju na prestoničkim ulicama u razgovoru za Blic Biznis. Iz ovog udruženja upozoravaju na spornu praksu raspodele dozvola, nedostatak kontrole, ali i na posledice koje bi nove zakonske izmene mogle ostaviti na bezbednost saobraćaja i novčanike građana.

Na pitanje o prisustvu vozača bez regularnih dozvola na ulicama Beograda i odgovornosti za takvu situaciju, iz SITAB-a naglašavaju:

"Inspekcije uopšte nema na ulici i u tome je osnovna njihova odgovornost. Pored toga, postoji još jedan problem, prilikom izdavanja tih taksi dozvola ne vrši se provera papira, koliko smo mi upoznati."

Firme dobijaju stotine dozvola, preduzetnici godinama na čekanju

Iz udruženja posebno problematizuju selektivnu dodelu odobrenja, tvrdeći da se zahtevi samostalnih taksista stavljaju po strani u korist privatnih firmi:

"To treba da pitate one koji izdaju te dozvole. Ali očigledno je: u zadnje dve godine dobijeno je 300 do 400 vozila za privatne firme, a izdato je svega 10 do 20 preduzetničkih dozvola. Razmer izdatih dozvola privatnim firmama i običnim taksi preduzetnicima je enorman, to jednostavno nije normalno. Postoje konstantni zahtevi ljudi koji žele preduzetničku dozvolu, a dešava se da u jednom danu dve firme dobiju po 40, 50 ili 100 vozila.“

Sporne dinamičke cene: Skuplja vožnja po kiši i u saobraćajnom špicu

Najava uvođenja takozvanog dinamičkog tarifiranja preko aplikacija izazvala je veliko negodovanje, a stav Upravnog odbora SITAB-a je po tom pitanju izričit:

"Mi smo oštro protiv toga i to je zvaničan stav Upravnog odbora SITAB-a. Predlog je da cena putem aplikacije bude 20 odsto jeftinija kada je manji prosek, a da u vreme špica i kiše mogu da je podignu i 30 odsto preko normalno propisane cene. Smatramo da to pre svega nije fer prema korisnicima taksi prevoza, da onda kada vam je taksi najpotrebniji, plaćate 30 odsto skuplje. Taj predlog mora da se odbije u celosti. Taksi preduzetnici moraju da voze po propisanoj ceni koju odredi Grad Beograd.“

Kada je reč o formiranju same tarife, predstavnici preduzetnika ističu da cena mora biti utemeljena na jasnim troškovima, a ne na slobodnoj proceni:

"Cenu taksi usluga treba da određuje Grad Beograd, to je egzaktna nauka. Postoje troškovi prevoza, guma, amortizacija, dnevnice... Shodno tome stručne službe određuju cenu. Da li treba da bude skuplji? Lično smatram da treba, jer su ovo stare cene, mada je to nepopularno reći, ali zakon je jasan, cenu mora propisivati jedinica lokalne samouprave.“

Snižavanje kriterijuma za vozače kao rizik po bezbednost

U SITAB-u upozoravaju da predložene izmene zakona degradiraju struku jer omogućavaju obavljanje ove delatnosti bez formalnog saobraćajnog obrazovanja:

"Predlogom izmena i dopuna zakona degradirali su profesiju. Predviđa se da je za taksistu dovoljno samo da pet godina imate B kategoriju. Ljudi, mi obavljamo javni prevoz, to nije šala, to moraju da budu profesionalni vozači. Ako ukinete kvalifikaciju KV vozača, onda ugasite i saobraćajne škole.“

Predstavnik udruženja skreće pažnju i na stručne razlike između profesionalaca i amatera:

"Da li običan vozač sa B kategorijom zna šta je pasivna i aktivna bezbednost vozila, šta su saobraćajni sistemi, regulisanje bezbednosti saobraćaja, šta je vitoperenje kolovoza, uzdužni nagibi ili gustina i protok saobraćaja? To uči čovek koji se kvalifikuje za KV vozača."

Naučna studija kasni, komunikacija sa institucijama prekinuta

Govoreći o zvaničnoj kvoti od 6.410 taksi preduzetnika u Beogradu, iz SITAB-a podsećaju da je reč o naučnom proračunu koji nadležni ne obnavljaju u zakonskom roku:

"Taj broj je odredila nauka kroz Studiju o auto-taksi prevozu. Mi smo za to da se pitaju struka i nauka, a ne da se taksi privatizuje. Zakonska obaveza je da se ta studija radi na svakih pet godina kako bi se definisali broj vozila i tehnički uslovi prema potrebama Beograda. Poslednja je rađena 2018. godine, što znači da kasne već dve do tri godine.“

Iz udruženja naglašavaju potpuni izostanak saradnje sa gradskim i republičkim vlastima i upućuje konkretan zahtev:

"Poslednje četiri do pet godina i ministarstvo i gradska uprava nas klasično ignorišu. Dajemo predloge, ukazujemo na anomalije, ali oni očigledno nisu želeli da rešavaju probleme, nego su izgleda sami postali deo problema. Zato zahtevamo da se zaista ispitaju sve dozvole i uverenja izdata u poslednjih pet godina, kao i kompletan rad nadležnog sektora u Sekretarijatu za javni prevoz.“